Pročitaj mi članakU Nišu je prošlog meseca još stotinu radnika ostalo bez posla, ovoga puta u kompaniji Džonson elektrik, nakon što je takvu sudbinu u toku prošle prošle godine u tom gradu doživelo više od 3.000, a na jugu Srbije više od 6.000 radnika, upozorio je deo niške opozicije.
Uprkos takvom negativnom trendu, u Nišu, inače centru juga Srbije, koji se često označava kao najnerazvijeniji region u zemlji, ovog Prvog maja nije bilo protestnih okupljanja ili ikakvog javnog obeležavanja praznika posvećenog radu, u sindikalnoj ili drugoj organizaciji.
Zbog upozoravajućih podataka o otpuštanjima- najčešće u stranim kompanijama koje su dobile državne subvencije- pojedini predstavnici opozicije predložili su „formiranje kriznih štabova za radna mesta u Nišu i na jugu Srbije“, te uvođenje obaveze da svaki subvencionisani investitor „mora garantovati zaštitu radnih mesta“.
Nosioci vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom, pak, tvrde da otpuštene radnike ponovo zapošljavaju, da nastavljaju sa dovođenjem investitora i otvaranjem novih radnih mesta, kao i da „rade“ na tome da se jug Srbije „približi“ ekonomski razvijenijem severu.
„Više od 10.000 radnika prošle godine ostalo bez posla, najviše na jugu“
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS), u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine 9.037 zaposlenih manje u odnosu na isti period prošle.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) je ovih dana procenila da je prošle godine bez posla ostalo oko 10.000 radnika, od kojih najviše u subvencionisanim stranim fabrikama na jugu zemlje.
„Svi ovi ljudi su trenutno na tržištu rada. Mali broj je našao novi posao i pored obećanja predstavnika vlasti da će svi biti zbrinuti“, rekla je predsednica ASNS Ranka Savić za Nova.rs.
Prema njenoj oceni, povećanje minimalne zarade u prošloj i ovoj godini nije glavni razlog masovnih otpuštanja, već on često leži u lošoj ekonomskoj politici vlasti.
Opozicioni i sindikalni izvori su ukazivali da su na teritoriji Niša i okoline u toku prošle godine, kako su navodili, stavljeni katanci na pet fabrika, među kojima je i Leoni u Malošištu, gde je bez posla ostalo više od 1.900 ljudi, kao i niški Beneton, gde je istu sudbinu doživelo oko 900 ljudi.
Leoni je uz to otpustio još najmanje 150 radnika u svojoj niškoj fabrici zbog smanjenog obima posla.
U niškom Džonson elektriku bez posla je prošle godine ostalo 350 ljudi, a ovih dana, po tvrdnji radnika i opozicije, još njih stotinu, među kojima su „i dve samohrane majke, kojima je to bio jedini izvor prihoda“. Iz te kompanije su kratko kazali da informacija o otpuštanju još sto radnika „nije istina“ i da „trenutno imaju oko 1.660 zaposlenih“.
Ove kompanije su, takođe, navodile da su prinuđene na smanjenje broja radnika zbog otežanih uslova poslovanja, pogotovu na stranom tržištu, a da su radnici odlazili uz otpremnine, koje su bivale i veće od zakonom propisanih.
Prema podacima objavljenim u nacrtima Programa lokalnog ekonomskog razvoja Niša za 2025. i 2026, za poslednjih godinu dana broj radnika pao je i u Šin vonu (za 381), u Asteru (za 240), u Niš-ekspresu (za 170), a u fabrici Yusei za 117.
U Aptivu iz Leskovca bez posla je ostalo oko 2000 radnika, u Kentauru u Vranju oko 250, u Solprou u Vranju oko 50, u fabrici Firecat protection oko 30, Gruneru u Vlasotincu oko 70, Elradu u Vlasotincu oko 50…, navode ovi izvori.
Vučić: Otišle fabrike „na nekoliko mesta“ jer nam rastu minimalne zarade
„Srbija nema veliki problem sa nezaposlenošću, ali, da li bi bilo dobro da nam na nekoliko mesta te radno-intenzivne, sa niskim platama kompanije nisu otišle? Bilo bi dobro, ali one odu kada povećavate minimalne zarade. Srbija je napredovala, plate u Srbiji napreduju, povećavaju se, onda oni nemaju račun“, ocenio je nedavno predsednik Srbije i osnivač SNS Aleksandar Vučić.
Vučić je, prilikom obilaska radova na pruzi koja će povezati centar Beograda i Ekspo, rekao i da će se u predstojećem periodu raditi na smanjenju nejednakosti u primanjima između Beograda i drugih mesta u Srbiji.
„Borimo se za to smanjenje nejednakosti. Naš problem su brojne opštine i na zapadu Srbije i na jugu i u centralnoj Srbiji“, rekao je Vučić.
On je, inače, krajem prošle godine, prilikom boravka u Nišu, „priznao“ da Niš „zaostaje 30 godina za Beogradom i Novim Sadom“.
Ipak, nije propustio da naglasi da je u poslednjih 12 godina u Nišu otvoreno deset novih fabrika, a da ih je uglavnom otvorio on.
Gradonačelnik Niša: Borimo se za svakog građanina, svakog radnika i svaku porodicu
Na tragu ovakvih motivacionih govora predsednika, gradonačelnik Niša i poverenik niških naprednjaka Dragoslav Pavlović je saopštio da Grad i Republika „uspešno“ rade na zapošljavanju radnika koji su otpušteni prošle i ove godine.
„Od 900 radnika koji su ostali bez posla nakon gašenja pogona Benetona, njih 700 već je ponovo zaposleno, dok Grad u narednom periodu očekuje da reši radni status i za preostalih 200 ljudi. Naš cilj je da se nastavi borba za svakog građanina, svakog radnika i svaku porodicu“, kazao je nedavno za jedan od niških propagandnih glasila.
On je još kazao da je zapošljavanje jedan od najvažnijih prioriteta Grada.
„U Nišu je u poslednjih 12 godina 20.000 ljudi više zaposleno i 20.000 manje nezaposleno, ali Grad neće stati dok se nezaposlenost ne svede na minimum“, kazao je.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu trenutno se nalazi oko 16.500 nezaposlenih lica koja aktivno traže posao, zvanični su podaci.
Pavlović je najavio da će u ovoj godini biti otvoreno i 500 radnih mesta u novim pogonima dve kompanije.
Ispostavilo se, međutim, kako pišu Južne vesti, da je reč o kompanijama IMI i Iusei, koje već imaju fabrike u Nišu, a koje po ugovorima o podsticaju imaju obavezu da do kraja ove godine zaposle nešto više do 600 radnika.
Pavlović je kazao da se bolji trendovi na tržištu rada vide i kroz rast zarada.
Prema podacima RZZS, prosečna neto zarada u Nišu za februar ove godine iznosila je 112.478 dinara, što je inače niže od republičkog proseka, kao i od prosečnih zarada u drugim najvećim gradovima u Srbiji- Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Ovakvu statističku sliku ozbiljno narušava, međutim, svakodnevna raealnost koju građani žive, a koja podrazumeva stalni rast cena, pa i značajna poskupljenja niških komunalnih usluga, umeli su da upozore stručnjaci.
Miodrag Stanković (Niš moj grad): Hitno formirati krizne štabove za radna mesta u Nišu i na jugu Srbije
Miodrag Stanković, kopredsednik koalicije „Niš moj grad“ i osnivač Pokreta Juga Srbije, koji okupljaju na desetine udruženja i drugih organizacija, kaže da „talas otpuštanja, nesigurnih ugovora i gašenja radnih mesta“ zahteva hitne odgovore Republike i lokalnih samouprava.
On, osim „hitnog formiranja kriznih štabova za radna mesta u Nišu i na jugu Srbije“ i propisivanja obaveze za subvencionisane kompanije da garantuju zaštitu radnih mesta, traži da se, za početak, objave kompletni i tačni podaci o svim otpuštanjima u firmama koje su koristile državne subvencije.
Potrebno je, takođe, što hitnije napraviti strateški plan razvoja domaće privrede, a ne oslanjati se isključivo na strane investitore, te ojačati programe prekvalifikacije i realne pomoći radnicima koji ostaju bez posla.
Prema njegovim rečima, država i grad Niš su do sada, dok su radnici ostajali bez posla, sigurnosti i jasne perspektive, uglavnom reagovali deklarativno i bez neophodnih konkretnih i hitnih mera.
„Ovo više nije niz pojedinačnih slučajeva, ovo je obrazac. Radnici postaju potrošna radna snaga, a ne stub razvoja jednog grada i regiona. A oni ne smeju da budu brojke koje se brišu kada prestanu da budu profitabilne, i jug Srbije ne sme da bude prostor jeftine i nesigurne radne snage“, kaže on za Danas.
Stanković dodaje da je očigledno da model razvoja koji se previše oslanja na strane investitore i subvencije pokazuje ozbiljne slabosti, pre svega zbog toga što ne obezbeđuje dugoročno i održivo zapošljavanje.
Dr Dragan Milić (PODES): Jug trpi zbog interesa Dedinja, Expa i VIP naprednjaka
I Dragan Milić, osnivač Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) ocenjuje da je bilo samo pitanje vremena kada će loša ekonomska politika Srbije „koja se oslanjala na strane predatorske firme doživeti potpuni brodolom“.
„Strane kompanije koje su imale bogate subvencije od strane države ovde su došle da naprave brz profit bez namere da ostanu u Srbiji kao strateški partneri. Nakon što su subvencije potrošene, oni odlaze na druga mesta. Umesto da se osloni na domaće kompanije koje su autohtono srpske, i tu razvija proizvodnju, ova vlast je obezbeđivala, uz subvencije, prostu i jeftinu radnu snagu strancima. A čim je došla prva ozbiljnija svetska kriza sve se ruši kao kula od karata“, kaže on za naš medij.
Milić kaže da je ključni problem i „politika“ neravnomernog regionalnog razvoja.
„Srbija izgleda kao organizam hidrocefalus koji ima ogromnu glavu i slabašno telo. Takav organizam umire. To čeka i Srbiju ukoliko se hitno ne promeni politika i ukoliko se svi delovi Srbije ne razvijaju ravnomerno i podjednako“, kaže on, dodajući da propisi, standardi i pravila o ravnomernom regionalnom razvoju već postoje u Evropskoj uniji, te ih je samo potrebno primeniti.
„Južno od IKEA živi oko pet odsto stanovništva Srbije, koje proizvede 33 odsto BDP, a vraća nam se samo osam odsto. U Vojvodini se proizvede oko 26 odsto BDP, a vraća im se oko 19 odsto. Beograd proizvodi 41 odsto BDP-a, a konzumira 73 odsto svih para. I sve dok se najveći deo para sliva na Dedinje, EXPO i Beograd na vodi, imaćemo ovu tragediju u Srbiji“, kaže.
Prema njegovoj oceni, jug Srbije je posebno ugrožen jer je, kako kaže, aktuelna vlast upravo na jugu omogućila otvaranje radnih mesta koja su najmanje plaćena, radnici najviše ugroženi, a poslodavci i kompanije imali samo jedan cilj- što veći profit u što kraćem roku.
„Sadašnji ekonomski i socijalni položaj juga Srbije jeste katastrofalan i pred potpunim kolapsom. Stanovništvo nestaje, mladi beže glavom bez obzira iz te ’Proklete avlije’, nema perspektive i nema nade. Nekada je bilo rešenje da se učlaniš u Srpsku naprednu stranku i koliko toliko rešiš problem, dok sada ni ta svemoćna SNS više ne može da kontroliše stvari. Jug Srbije po prvi put ima manje od milion stanovnika i ovaj podatak jasno govori kako on odumire. Jug je uvek bio dobar za mobilizaciju i odbranu zemlje, kada treba da se krvari, ali i uvek najmanje sagledan u mirnodopskim uslovima kada na red dodje ekonomski razvoj“, kaže on.
Prema njegovim rečima, za takvo stanje su „najodgovorniji lokalni političari koji su povili šiju i kojima su noge u Nišavi, ali glava u Beogradu“.
Njima su lični i partijski interesi, dodaje, bili važniji od dobrobiti naroda, zbog čega obično nakon mandata pobegnu u Beograd.
„Jug ali i ostali delovi Srbije trpe jer su interesi Dedinja i EXPO-a i VIP naprednjaka važniji od interesa naroda i države. Srećom, narod se sve više budi i vidi kakvu su prevaru i izdaju servirali VIP naprednjaci“, tvrdi on.
Uprkos izuzetno teškoj situaciji, na jugu Srbije, pa i u Srbiji nema ozbiljnijih štrajkova „zbog velikog straha“ među radnicima, koji se boje da će u tom slučaju izgubiti posao, a „neko“ će se svetiti njima ili članovima porodice, pa rezonuju da im je „bolje da primaju i jako nisku i bednu zaradu nego nikakvu“.
„Nažalost, teror ove vlasti imao je uspeha i strah je zavladao kod mnogih. Uvedeni su zakoni koji štite poslodavca koji može da radi šta hoće dok su radnici u poziciji savremenih robova- najamnika. Preti im se otkazima dok će na njihova mesta doći neki drugi ljudi iz Nepala, Šri Lanke ili Turske. Imamo vlast koja se otuđila od naroda i koja interese države prodaje za par kesica kikirikija“, zaključuje.
Jelena Milošević (SSP): Politika besomučnog subvencionisanja propala, hale prazne, radnici na ulici, a Vučić i vlast nam nude muk
I narodna poslanica i funkcionerka Stranke slobode i pravde Jelena Milošević kaže da je jedan od ključnih razloga što radnici najčešće ostaju bez posla na jugu Srbije- činjenica da su „upravo tu došle najlošije fabrike“.
„Ako je Vučićeva teza tačna- da fabrike ne mogu da izdrže povećanje minimalca- to govori da upravo na jugu Srbije radnici rade za minimalac. Jug je dolina gladi, trend otpuštanja radnika ne prestaje, a novih radnih mesta nema. Naši radnici su gladni, siromašni, poniženi, frižideri su im prazni i to je jedina istina“, ocenjuje Milošević.
Prema njenim rečima, jug zemlje je „prva žrtva propagandne i štetočinske politike SNS“.
„Jedne te iste fabrike otvarali su po nekoliko puta, tabloidi su pisali o istorijskom uspehu Aleksandra Vučića. Slikali se s radnicima, snimali… Sada kad se te fabrike zatvaraju i ljudi ostaju na ulici, nigde nikog. Muk ministara, Vučića, nema kamera ni naslova u režimskim medijima. Politika besomučnog subvencionisanja propala – investitori potrošili subvencije i odlaze, hale zvrje prazne, radnici na ulici. I to mora da se promeni“, kaže ona.
Milošević dodaje da Nišu jesu potrebne nove fabrike, ali ne one koje „donose prostu, manuelnu tehnologiju – motanje kablova“, već one sa inovativnom tehnologijom, koje donose znanje i upošljavaju najbolje svršene studente.
Naglašava da je neophodno i ulaganje u domaću privredu, dodajući da „Srbija ima sjajne privrednike koji od države umesto pomoći dobijaju nove namete“.
„Preko 200 miliona evra se godišnje daje na subvencije stranim investitorima. Zamislite da se bar polovina tog novca uloži u domaće privrednike koji neće otići iz zemlje, odneti kapital i ostaviti radnike bez ičega“, kaže Milošević.
