Прочитај ми чланакТоком званичне посете Пекингу, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је тврдњу која би могла да изазове нову дипломатску турбуленцију између Београда и Брисела.
На састанку са кинеским председником Си Ђинпингом, Лавров је саопштио да је председник Србије Александар Вучић више пута руском руководству изјавио да се Србија неће придружити Европској унији под условима који су антируски.
Лавров је прецизирао да Брисел од Србије тражи два кључна услова за наставак процеса приступања: признање независности такозваног Косова и потпуно придржавање свих санкција које је Европска унија увела Русији.
„Србији говоре ‘можете да наставите’ – сада су, чини ми се, замрзнули процес – ако испуните два услова“, рекао је Лавров, оцењујући то као покушај да се Србија претвори у „тампон зону“ за конфронтацију са Русијом.
Ова изјава долази у оштрој супротности са јавним порукама које Вучић шаље европским званичницима. У Бриселу и на састанцима са представницима ЕУ, српски председник редовно истиче стратешко опредељење Србије за чланство у Унији и спремност да настави реформе.
Како ће изјава утицати на положај Вучића у ЕУ?
Откривање таквих „тајних“ обећања могло би озбиљно да наруши поверење Брисела у Београд. Европска унија већ дуже време захтева потпуно усаглашавање спољне политике кандидата са заједничком политиком Уније – што подразумева и санкције Русији.
Ако се Лавровљеве речи протумаче као доказ дволичности, Београд би могао да се суочи са успоравањем отварања нових поглавља, пооштреним критикама на рачун демократије и владавине права, али и директним притисцима да јасно изабере страну.
Да ли је Лавров то урадио намерно?
Многи аналитичари сматрају да јесте. Русија на тај начин подсећа Вучића на дата обећања и отежава његову политику „седења на две столице“. До сада је српски крвник успешно балансирао – дајући потпуно различите сигнале Москви, Бриселу, Вашингтону и Пекингу.
Лавровљев потез у Пекингу, на заједничком терену са Кином, могао би да буде део шире стратегије да се Србија не „преслика“ у потпуности на западну страну. Ово долази и у тренутку када је Вучић изгубио велики ослонац у ЕУ – Виктора Орбана.
Могу ли се очекивати већи притисци из ЕУ?
Експерти предвиђају да да. У контексту продужених геополитичких тензија око Украјине, Брисел све мање толерише компромисе. Могући сценарији укључују:
• захтеве за хитно усаглашавање са санкцијама,
• додатне услове везане за Косово,
• јавне критике и могуће одлагање финансијске помоћи и инвестиција.
Вучићево дугорочно „балансирање“ у намери да по сваку цену опстане на власти постаје све теже у мултиполарном свету где се од кандидата за чланство очекује јасан избор. Седење на више столица ће му на крају доћи главе.
