Студенткиња Јована са ЕТФ-а оценила је за Н1 јуче током шетње да студентски покрет ипак има подршку налик оној коју је имао 1997. године.
„Можда немамо данас патријарха који ће стати пред кордон, али итекако имамо квалитетне искрене и честите људе, који су препознали нашу борбу“, навела је за Н1, додајући да се то види и по томе што су их током шетње поздрављала и црквена звона.
Ни студенткиња Соња са Правног факултета не очекује патријарха испред студената, али каже студенти тачно знају ко их подржава. „Пребројали смо се и 28. децембра (прикупљање потписа за базу за изборе, прим. аут) при том то је само делић људи који нас подржава и који подржава наш захтев за расписивање ванредних парламентарних избора“, навела је она.
Јована са ЕТФ је, на питање Н1 да ли им недостаје подршка какву су је студенти имали 1997, каже да верује да ипак ту подршку – имају. „Црква се не огледа и не чини је само њен врх и поглавар, црква је заједница и чине је индивидуе који јој припадају, и верујем да је добар део њих препознао нашу борбу. Подршку цркве смо могли да видимо у сваком граду, у сваком селу, где су нас поздрављала црквена звона током наших шетњи, могли смо да је видимо у Студеници када су (монаси) пружили конак студентима из Новог Пазара, па смо могли и да је видимо и вечерас када смо примили слику владике Максима, која је уручена студентима. Тако да мислим да та подршка постоји. Можда немамо данас патријарха који ће стати пред кордон, али итекако имамо квалитетне искрене и честите људе који су део наше заједнице и који ће једног дана доћи на праве позиције“, навела је студенткиња.
Тежња сваког ауторирарног режима је, како додаје, да сруши знање и образовање и да сруши тај део, у овом случају, младости који може да им се супротстави. Додаје и да се знање и интегритет не базира само на академском образовању и да се показало да су људи из свих сфера друштва показали да жеља за знањем и слободном мишљу није урушена и да нико не може да је уруши, па да се тога сада „неки плаше“.
Сматра да је оно што је највише привукло људе то што су препознали да се „ми овде боримо против култа личности. „Боримо се против идеје да неко диктира пут и сматрамо да сви заједно, кроз заједнички дијалог и ангажовање, морамо бити они који ће исписивати историју“, навела је Јована и додала да сматра да је то оно што привлачи људе ка студентском покрету.
Додаје да су наредни кораци да наставе да разговарају са људима, али и да организују трибине и просторе за дискусију са људима, како био они могли да се укључе. Свако ко се придружио покрету, каже Јована, тачно зна шта су проблеми струке којој припада.
„Ово није само наша борба – они не подржавају нас, они подржавају сами себе, јер су они део ове борбе и они кроје шта је оно што тачно желе да ми радимо и зато желе да буду део овога, јер желе да дају свој допринос, и желе да се њихова идеја види на делу“, навела је.
Подсетила је на 14. август и на невиђено насиље у Ваљеву, и додала да ће због тога бу том граду 14. фебруара бити одржан скуп… „Где ћемо показати да смо и даље заједно, да то нису ствари које могу да нас сломе и да и даље можемо да останемо јаки, упркос насиљу и притисцима… И да то није начин на који овакав талас промене може да се сруши“, закључила је студенткиња Јована.
Студенткиња Соња са Правног факултета, на питање да ли очекује да иза њих стане патријарх као 1997, каже да такву подршку не очекују. „У последњих годину дана смо сазнавали ко може, а ко не може да нас подржи и то је у реду. Знамо који је број људи који нас подржава, знамо из којих професија долазе и захвални смо за сву подршку“, навела је наша саговорница.
На констатацију новинарке Н1 да је било и ниских удараца у протеклих годину, каже да они одувек постоје и да се са тим боре од почетка, а да је потпуно у реду да их људи критикују и да су у ту борбу ушли спремни да ће да добијају критике.
„Најнеочекиваније за нас је било што ти ударци и критике долазе од оних који наводно имају исте циљеве као ми, али није ништа на шта се нисмо навикли“, рекла је, наводећи да се не обазиру превише на то.
Упитана о коментарима по питању бројности протеста, каже да није у питању протест већ скуп и да им није циљ да се пребројавамо.
„За последњих годину дана смо се безброј пута пребројали, пребројали смо се и 28. децембра (прикупљање потписа за базу за изборе, прим. аут) при том то је само делић људи који нас подржава и који подржава наш захтев за расписивање ванредних парламентарних избора“, навела је и рекла да та масовност на улици није главни циљ.
На питање да ли ће отићи из земље или држе обећање, каже да је то најлакше и да увек могу да оду, мада постоје људи који не могу да упишу мастер у иностранству или тамо нађу посао. „Стојимо већ и више од годину дана иза тога да се ми боримо да овде променимо ствари, зато што мислимо да и ми и сви остали заслужујемо да овде буде боље, и да овде будемо срећни“, навела је.






