Pročitaj mi članakUlazak avio‑udarne grupe nosača aviona „Abraham Linkoln“ u Arapsko more i koncentracija američkih i izraelskih snaga ponovo su pokrenuli pitanje: da li je svet na pragu velikog rata u Persijskom zalivu?
Објаве и извештаји водећих медија указују на могуће ударе по Ирану, док Техеран обећава жесток отпор. Овај чланак доноси проширену анализу – војне капацитете обе стране, потенцијалне савезнике, геополитичке последице и сценарије исхода.
Последњих недеља регион Блиског истока поново је постао центар глобалне пажње. Ударна група носача авиона „Абрахам Линколн“ ушла је у Арапско море и приближила се обалама Ирана, што је у медијима и аналитичким круговима протумачено као сигнал за могућу војну акцију. Друштвене мреже али и водећи светски медији, извештавају о концентрацији америчких и израелских снага, док Техеран упозорава да ће сваки напад бити дочекан жестоким одговором. Овај развој догађаја отвара питање: да ли је свет на прагу новог великог рата у Персијском заливу?
Америчка стратегија и војне припреме
Сједињене Државе су у регион послале авио‑ударну групу са носачем авиона „Абрахам Линколн“, уз пратњу ракетних разарача и нуклеарних подморница способних да лансирају стотине ракета „Томахавк“. Према извештајима Al Arabiya, америчко ратно ваздухопловство спрема вишедневну вежбу спремности, чији је циљ демонстрација способности распоређивања и одржавања борбене моћи. Повећан је број летова транспортне авијације, а у Шпанију су пребачени додатни танкери KC‑135, што указује на припреме за дуготрајније операције.
Амерички генерали наглашавају да је циљ „одвраћање, а не инвазија“, али концентрација снага говори да је могућа брза кампања удара на кључне иранске објекте – нуклеарна постројења, ракетне базе и командне центре.
Израелска перспектива
Израелски начелник Генералштаба, генерал Ајал Замир, изјавио је да датум напада зависи искључиво од одлуке председника САД, нагласивши да је „са израелске тачке гледишта све могуће“. Израелска војска је стављена у пуну борбену приправност, а медији у Тел Авиву говоре о „историјској прилици“ да се елиминише иранска нуклеарна претња. Израел рачуна на америчку ваздушну подршку и логистику, док самостално распоређује подморнице и ракетне јединице у источном Медитерану.
Ирански одговор
Ирански званичници упозоравају да ће сваки напад бити дочекан жестоком одмаздом. Председник комисије за националну безбедност поручио је да „амерички војници треба да се опросте од својих породица“, док војни команданти најављују ударе по Израелу и америчким базама у трећим земљама. Техеран тврди да је спреман да потопи носач авиона хиперсоничним ракетама, а Револуционарна гарда већ је распоредила балистичке ракете у приобалним зонама. Ирански медији говоре о „светом отпору“ и мобилизацији целог народа.
Војна анализа:
САД и савезници
Према подацима Global Firepower за 2026. годину, САД су прва војна сила света.Снага у људству: преко 1.3 милиона активних војника и 811.000 резервиста.
Буџет: преко 800 милијарди долара годишње.
Ваздухопловство: око 13.000 летелица, укључујући стратешке бомбардере B‑52, B‑1 и B‑2, као и ловце F‑22 и F‑35.
Морнарица: 11 носача авиона, преко 90 разарача и крстарица, више од 60 нуклеарних подморница.
Савезници у региону: Израел (са око 170.000 активних војника и модерним системима ПВО), Велика Британија (са ловцима „Тајфун“ у Катару и Саудијској Арабији), Француска (са „Рафале“ у Јордану), Саудијска Арабија (велики арсенал америчког оружја), као и мањи контингененти НАТО земаља.
Овај блок има способност да у кратком року концентрише огромну ватрену моћ, укључујући стотине крстарећих ракета и стратешке бомбардере.
Иран
Иран је регионална сила са снажним асиметричним капацитетима.
Снага у људству: око 575.000 активних војника и преко 200.000 резервиста.
Буџет: око 25 милијарди долара годишње.
Ваздухопловство: око 500 летелица, углавном старијих модела, али са модернизованим дроновима и ракетним системима.
Морнарица: мањи број фрегата и подморница, али снажне брзе чамце и противбродске ракете.
Ракетне снаге: велики арсенал балистичких ракета средњег домета (Шахаб, Фатех, Кхорамшахр), као и хиперсоничне ракете у развоју.
Асиметрични капацитети: мрежа савезничких милиција (Хезболах у Либану, шиитске групе у Ираку, Хути у Јемену), као и снажна кибернетичка и пропагандна инфраструктура.
Иран нема капацитет за дуготрајан конвенционални рат против САД, али може нанети озбиљне губитке кроз герилске и асиметричне методе.
Ко би био на страни САД?
Израел: директан савезник, спреман за координисане ударе.
Велика Британија и Француска: већ су пребациле авијацију у регион.
Саудијска Арабија и УАЕ: логистичка и финансијска подршка, као и базе за америчке снаге.
НАТО: ограничена подршка кроз авијацију и обавештајне ресурсе.
ЕУ: подељена, али део држава би подржао акцију.
Ко би био на страни Ирана?
Русија: могућа војна и обавештајна подршка, снабдевање оружјем.
Кина: дипломатска и економска подршка, снабдевање енергијом и технологијом.
Хезболах: директни удари на Израел.
Шиитске милиције у Ираку: напади на америчке базе.
Хути у Јемену: напади на саудијске циљеве.
Сирија: логистичка подршка кроз територију.
Геополитичке последице
Енергетика: Блокада Хормушког пролаза могла би паралисати светско снабдевање нафтом.
Европа: нови талас избеглица и енергетска криза.
Трамп: Америчка „армада“ креће ка Блиском истоку
Доналд Трамп је изјавио да се америчка „армада“ креће ка Блиском истоку и да САД пажљиво прате Иран.
Говорећи у авиону Ер Форс Ван, након што се вратио са Светског економског форума у Давосу преко ноћи, рекао је: „Имамо много бродова који иду у том правцу, за сваки случај. Радије не бих да видим да се било шта дешава, али их пажљиво пратимо… имамо армаду… која иде у том правцу, и можда је нећемо морати користити.“
Трамп је и раније износио сличне претње , истовремено позивајући иранске демонстранте да преузму контролу над иранским институцијама и обећавајући да је „помоћ на путу“. Међутим, тензије су се смањиле прошле недеље, а амерички председник је рекао да је добио поруку од Ирана да је „убијање престало“ и да Техеран нема планове да погуби притворене демонстранте.
Пентагон није потврдио Трампову изјаву о кретању америчке војне флоте. Међутим, новинска агенција АП извештава да се група носача авиона УСС Абрахам Линколн и флота повезаних бродова тренутно налазе у Индијском океану на путу ка Блиском истоку из Јужног кинеског мора.
