Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић изјавио је поново да ће ванредни избори бити одржани у мају, или у децембру следеће године. „Надлежни ће одлучити“, рекао је. Студенти су истовремено објавили саопштење да ће на дан најављеног великог протеста, 28. децембра, скупљати потписе за расписивање ванредних парламентарних избора, и то у целој Србији.
“Ми студенти смо направили обуке за волонтере и теренске кампање, које би требало што више људи да прође, како бисмо били спремни да обиђемо целу Србију кад се распишу избори”, казали су студенти за Н1.
Овим потезима, како су казали, желе да пошаљу три поруке – снага и организација, конкретна подршка и мобилизација.
Како су објаснили, студенти желе да покажу да имају теренску мрежу која може да изведе логистички захтевне операције, што је проба за праве изборе.
На питање могу ли студенти и побуњени грађани да изнуде изборе пре рокова које председник Србије навео, саговорници Данаса констатују да је Александру Вучићу јасно да те изборе губи, као и да је промашио „тајминг“ за њихово расписивање, јер ће, како време протиче, имати све мање шанси за иоле добар резултат.
“Од Титовог не Стаљину 1948 године, стигли смо до страха да се не замеримо Путину”
– Као што је римски државник Катон Старији сваки свој говор завршавао речима: и Картагину треба разорити, тако Александар Вучић сваких недељу дана каже да ће избора бити, само никада не каже тачно када. Наравно, он то не каже јер не жели изборе на којима би изгубио власт. Његова популарност и популарност његове странке су у осетном паду, и његова приватна истраживања јавног мњења му то потврђују. Убеђен сам да он више не може да врати подршку натполовичног броја грађана Србије – коментарише за Данас Жарко Кораћ, професор Филозофског факултета у Београду, у пензији,
То што уз крупно насиље и све државне ресурсе је добио неколико последњих локалних избора, додаје, није индикатор да му расте подршка.
– Напротив, то показује да више не бира средства да би обезбедио илузију да је још увек популаран. Нафтна криза везана за санкције НИС само је потврдила крах његове спољне политике а страх од преузимања НИС је додатни индикатор његове политичке зависности од Русије. Србија се у овом тренутку показује као руска полувазална држава. Од Титовог не Стаљину 1948 године, стигли смо до страха да се не замеримо Путину. Тако не поступају стварно независне државе – објашњава саговорник Данаса.
Зато ме не би изненадило да скуп 28. децембра који сазивају студенти, истиче даље, буде посвећен захтеву за расписивањем ванредних избора.
– Србија је у дубокој политичкој кризи већ више од годину дана. Подршка ЕУ је готово изгубљена и Вучићева Србија више ни формално не иде путем ЕУ интеграција, јер не отвара нова поглавља на том путу. Инвестиције, укључујући кинеске, су драстично смањене а унутрашња репресија расте. На мети су сада поред преосталих независних медија и тужилаштва. Страх од независних тужилачких истрага које би показале дубину криминализације државе, жели се спречити укидањем независности појединих тужилаштава – каже Кораћ.
Србија је постала нека врста болесника на Балкану и једино решење су ванредни избори, сматра.
– Уколико предстојећи митинг буде искоришћен да започне потписивање захтева за ванредним изборима, излаз из свеопште кризе државе ће се отворити. Иначе ће се чемер у коме живимо све интензивније наставити – закључује Жарко Кораћ.
“Вучић је направио почетничку грешку”
Према речима адвоката Синише Николића, шефа кабинета стрељаног премијера Зорана Ђинђића, 2003. године, Вучић као стручњак за одржање на власти, направио је почетничку грешку, која ће њему и његовим лојалистима у потпуности променити живот, у односу на онај који су водили протеклих 13 година.
– Није расписао опште изборе у најмање лошем тренутку за њега. Пропустио је последњу шансу да јануарске изборе дочека са старим бирачким списком, без РЕМ-а, без стотина хиљада грађанске Србије која је отишла на зимски одмор, са још увек довољно горива на пумпама, са још недовољно фокусираном међународном заједницом, са збуњеном опозицијом. Ушао је изгледа у онај последњи стадијум диктатора, када немају јасну слику о свету око њих, када се међусобно бодре, рачунајући да ће време отупети оштрицу народног бунта. Сви су прошли на идентичан начин, нестали су, на овај или онај начин – истиче наш саговорник.
Како такви људи увек једно говоре, а друго раде, треба обратити пажњу на то што ради, додаје.
– Најављује изборе за пролеће или за крај године. То значи или одмах почетком године, или на лето, ако успе до њега да довуче своје дворске кочије. Вероватно гледа у неверици реалну слику недавних избора у Мионици, једном малом месту у срцу Србије. И поред, преко ноћи уписаних нових 1000 бирача, уз стотине маскираних батинаша, новоасвалтираних путева и плаћених гласова људи са дна социјалне лествице, владајућа коалиција једва да прелази 50 одсто, што у реалности, на излазност од 60 одсто, вероватно значи не више од 20 одсто – каже Синиша Николић.
Поставља питање потом: “А шта би било са градовима!? Како мисли да опстане? Нема више плебистицарне подршке народа, гаси се рафинерија, поскупеће гориво и сви производи који су ослоњени на тај енергент, гасе се стране фабрике, тужилаштво за организовани криминал отвара све више предмета против његових сарадника, Европска унија не отвара нова поглавља и близу је да уведе персоналне санкције за носиоце власти. Шта му преостаје?”.
– Нешто времена, контролисани медији, разједињена опозиција и много пара. Рачуна да је овде све на продају, а извори су непресушни. Али заборавља да је и Милошевић са својим кланом имао огроман новац који га није спасио од гнева народа и кривичне одговорности. А пробудјена младост Србије му дише за вратом, без пара, без медија, без помоћи са стране. Кад год помисли да су се уморили, да су остали без идеја, они изненаде и њега и нас остале. Акција прикупљања потписа за ванредне изборе то показује, да нас ремобилише, да поврати оптимизам и да се пребројимо. На његов ужас – закључује Синиша Николић.
