Pročitaj mi članakMitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poručio je danas da se pravoslavni hrišćani pridružuju razumnim, za sada retkim i tihim, pozivima za obustavu ratova i dijalog i izrazio zabrinutost zbog toga što se sve glasnije ističe zakon jačeg i što se veliča sila, a prezire pravda i istina.
Joanikije je u Uskršnjoj poruci istakao da bi u vremenu ratnih strahota, prolivanja krvi i stradanja nevinih, trebalo da se umnože molitve za mir u svetu.
On je poručio vernicima da se uče da činiti dobro i gajiti ideal vrline nije nešto zastarelo i prevaziđeno, prenela je Svetigora press.
Navodeći da „ohrabreni, ukrijepljeni, iskupljeni i istinski preporođeni Hristovim stradanjem i Vaskrsenjem, dobijamo novu perspektivu života“, Joanikije je istakao da to nije prespektiva kakvu nude poznati i moćni, obećavajući više, bolje, jače, i veće, nego perspektiva večnoga života.
Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko vekova, u eri tehnološkog i svakog drugog progresa, unapređenje ljudskog života nije išlo u korak sa tim dostignućima.
„Moglo bi se reći da je tehnološki progres omogućio da budemo mnogo efikasniji u povređivanju jedni drugih. Osiljeni vlastodršci su usavršili kontrolu nad potčinjenima, nad njihovim životima i savestima. Nerazumna proizvodnja oružja za masovno ubijanje dovela je ovaj svet u opasnost od samouništenja“, istakao je Joanikije.
Ukazavši da to sve ne znači da je ljudski trud na razvoju nauke i pronicanju u tajne materijalnog sveta sam po sebi nešto loše i nekorisno, Joanikije je naveo da to samo pokazuje da ljudska priroda za svoje iscjeljenje iziskuje nešto nesrazmerno veće, a šta je to više, bolje, jače i vrednije od svega prolaznog, otkriva Vaskrsenje Hristovo.
On je naglasio da još nema mira ni sigurnosti za srpski narod na Kosovu i Metohiji, navodeći da se i pored svih rezolucija i sporazuma i prisustva mirotvoraca, nastavlja progon sunarodnika sa njihovih vekovnih ognjišta, a događaju se o svakodnevna hapšenja i zastrašivanja nedužnih.
„Trpeći svakodnevne pritiske i nepravde, Srbi junački opstaju na Kosovu i Metohiji, verni svojoj Crkvi, nemanjićkim svetinjama, ognjištima i grobovima svojih predaka. Diveći se njihovoj hrabrosti, radujemo se što i naš verni narod iz Crne Gore sve više posećuje svoju stradalnu braću na svetoj srpskoj zemlji i što se svake nedelje i praznika zajedno sa njima Bogu moli u slavnim srpskim zadužbinama“, dodao je Joanikije.
