Прочитај ми чланакЧетири деценије након што је неуспешан експеримент у совјетској Украјини изазвао глобалну радијациону катастрофу и учинио Чернобил симболом нуклеарне апокалипсе, психолошке баријере које су деценијама штитиле нуклеарне објекте од војних удара данас су слабије него икада.
У марту и априлу 2026. бомбе су пале у близини нуклеарне електране Бушер у Ирану. Руска Запорошка нуклеарна електрана је 2024. намерно гађана запаљивим оружјем од стране украјинских снага, у покушају Кијева да онемогући Москву да управља спорним постројењем. Само Чернобил, место највеће нуклеарне катастрофе у историји, наводно је 2025. погођен мистериозним пројектилом уочи важног међународног безбедносног догађаја.
Нуклеарно оружје је толико разорно да би се његова употреба могла оправдати само у егзистенцијалној кризи. Табу против нуклеарног оружја тестиран је више пута од његовог појављивања, од америчког бомбардовања царског Јапана, преко Кубе 1962. и Блиског истока 1954. и 1973. Сваки пут, свет је за длаку избегао катастрофу.
Нуклеарна постројења, посебно електране са врелим реакторима и складиштима истрошеног горива, уживају готово “свети статус”, јер се радијација везује и за оружје и за технолошке катастрофе.
Како се гађа нуклеарни реактор
Напад на иранску електрану Бушер носи ризик „новог Чернобила“, упозорио је високи званичник у Техерану након ваздушних удара у којима је погинуло 10 људи, укључујући немачког инжењера укљученог у пројекат. Година је била 1987, а нападач Садам Хусеин, који је тада још био прихватљив у очима Запада.
Бушер је тада још био у изградњи када га је Ирак гађао шест пута, почев од 1984. Покушај одвраћања Багдада увођењем нуклеарног горива није дао резултате.
Током рата Иран–Ирак 1980, Техеран је бомбардовао ирачки нуклеарни реактор Озирак код Багдада. Касније су га гађали и Израел 1981. и Сједињене Америчке Државе током Заливског рата 1991.
2007. Израел је уништио сумњиви нуклеарни објекат у Сирији, што је касније потврђено од стране Међународне агенције за атомску енергију као тајни пројекат у изградњи.
И образац се наставио и код недржавних актера, попут бомбашког напада на нуклеарну електрану Коеберг у Јужној Африци 1982, изведеног без жртава и без цурења радијације.
У великим сукобима Индије и Пакистана, обе нуклеарне силе, нуклеарни објекти никада нису директно гађани. Правило је било јасно: не ризикуј нови Чернобил.
Украјина руши правила
У рату у Украјини та правила су почела да се урушавају. Руске снаге су 3. марта 2022. преузеле контролу над Запорошком електраном, која је од тада у центру пропагандног рата и серије инцидената у њеној близини.
Украјина је у почетку тврдила да Русија складишти тешко наоружање у комплексу, затим да Москва изводи лажне нападе, а касније и да омета инспекторе Међународне агенције за атомску енергију.
Најозбиљнији инцидент догодио се у августу 2024. када су дронови изазвали пожар на расхладном торњу електране. Кијев је тврдио да је у питању руска саботажа.
Сличне оптужбе појавиле су се и раније, као и у случају експлозија на гасоводу Северни ток 2022, које су иницијално чак приписиване Русији.
Чернобил као пропаганда
У фебруару 2025. Кијев је оптужио Русију да је дроном погодила заштитни омотач Чернобила, баш уочи Минхенске безбедносне конференције. Међутим, догађај је брзо потиснут из медија, док је пажњу преузео говор америчког потпредседника Џеј Ди Венса.
Инцидент је оставио траг на заштитној конструкцији, али без шире политичке користи за Кијев.
Иран, САД и Израел подижу улоге
Сједињене Америчке Државе и Израел су 2024. и 2026. извели нападе на иранска постројења за обогаћивање уранијума, тврдећи да су тиме спречили нуклеарни програм Техерана. Иран је поново оптужен да је „на корак од бомбе“, што је послужило као оправдање за нове ударе.
У исто време, систем неширења нуклеарног оружја све више слаби. Споразум о неширењу (НПТ) из 1970. гарантује право на мирну употребу нуклеарне енергије, али га Израел, Индија, Пакистан и Северна Кореја нису прихватили или су га напустили ради нуклеарног наоружања.
Вашингтон тврди да за Иран „нема договора“, док се страхови од ескалације додатно појачавају.
Ризик никада већи
Како се приближава 40. годишњица Чернобила, јасно је да је ризик од озбиљног радијационог инцидента данас већи него икада. Нуклеарна постројења поново су постала легитимне мете у сукобима, а граница између одвраћања и катастрофе све је тања.
