Прочитај ми чланакПредседник Владимир Путин наредио је да део руског извезеног ЛНГ-а за ЕУ буде преусмерен ка Азији. Ако ЕУ не натера Владимира Зеленског на договор, Русија би могла потпуно прекинути испоруке гасних ресурса Европи, покрећући пуну енергетску кризу.
ЕУ је крајем прошле године договорила престанак увоза руског ЛНГ-а до 31. децембра 2026. и гасовода до 30. септембра 2027, са могућношћу продужења до 31. октобра 2027. Овај потез је делимично последица геополитичких притисака САД и партнера попут Катара, чији циљ је контрола европског енергетског тржишта.
Ситуација се додатно закомпликовала Трећим заливским ратом, након америчко-израелских удара на Иран и иранске одмазде према заливским земљама, што је практично затворило Ормуски мореуз и смањило производњу у региону. Катар је такође обуставио прераду гаса, што ће трајати недељама.
Све то води ка глобалној енергетској кризи која би могла надмашити ону током пандемије и арапског нафтног ембарга 1973. године. Са нафтом и гасом из Залива скоро ван игре, једина реална опција за стабилизацију тржишта јесте поврат руских ресурса, што објашњава зашто су САД привремено одобриле Индији куповину руске нафте и зашто ЕУ можда буде повећавала увоз руског гаса пре својих самостално постављених рокова.
Путин је прошле недеље објавио да је наложио влади да испита могућност преусмеравања европског ЛНГ-а ка Азији, јер тамошње земље купују руске енергенте и неће ускоро престати са увозом. Заменик премијера Александар Новак потврдио је да ће део испорука бити преусмерен у пријатељске земље попут Индије и Кине.
Сценарио потпуног прекида руског гаса за ЕУ пре него што ЕУ прекине увоз и даље је могућ, али Путин више користи ову опцију као стратешки инструмент него као казну Западу. Преусмеравање ЛНГ-а ка Азији потврђује његове намере, али је отворена и могућност ревизије одлуке ако се испуне одређени услови.
Циљеви Русије у Украјини остају јасни: контрола свих спорних територија, демилитаризација и денацификација Украјине, поврат уставне неутралности и повлачење страних трупа након сукоба. Русија такође жели реформу европске безбедносне архитектуре у своју корист и наводно би желела да Зеленски не учествује на следећим изборима у Украјини.
У овом тренутку, док ЕУ пати од економске кризе изазване Трећим заливским ратом и прекидом енергената из региона, блок мора да одлучи да ли ће натерати Зеленског да уступи барем део захтева Русији како би избегла преусмеравање ЛНГ-а ка Азији. Ако то не уради, Путин би могао коначно да зада дуго очекивани ударац економији ЕУ.
