„Као што знате, ја сам сматрао – и даље сматрам – да ово нису избори и да је ову фарсу било упутније спречити, него у њој узети учешће. Нажалост, за овај став Нове Демократске странке Србије и Монархиста није било слуха, нити међу опозиционим актерима, нити у опозиционој јавности. Стога смо нашим одборима оставили да слободно одлуче да ли желе да учествују или не, и да у случају изласка сами бирају у ком формату ће на таквим изборима наступити“, истиче за Данас Јовановић.

Једини услов је, како појашњава, био да у формално-правном смислу наступе као политичка странка, што НДСС јесте скоро 35 година.

„И негде су људи одлучили да не изађу, негде излазе као у Лучанима, Књажевцу, Бору и Смедеревској Паланци. У Кули су на крају одлучили да не предају потписе, а у Бајиној Башти су се одлично борили али нису скупили довољан број потписа. На овај последњи одбор Новог ДСС-а сам посебно поносан, јер су унапред знали да је у том локалном контексту немогућа мисија скупити потребан број потписа, али су ипак прионули на посао и прикупили више од половине што је добар залог за будућност јер се борбеност на крају увек исплати“, појашњава наш саговорник.

Јовановић напомиње и да су он и његове колеге на терену добили потврду за све оно што су унапред знали да ће се дешавати.

„Добили смо потврду и на терену о притисцима на грађане, отказима, разним врстама подмићивања и поткупљивања. Добили смо потврду о променама пребивалишта и свим другим малверзацијама актуелног режима, без којих они не могу и не знају да изађу на изборе. Присутним у свих десет општина. Кандидат за председника општине Књажевац и председник нашег одбора у тој општини, хирург Игор Милосављевић је смењен са места начелника хирургије истог часа када се ангажовао за предстојеће изборе. А таквих примера имате на хиљаде у целој Србији“, напомиње лидер Новог ДСС.

Упитан има ли нечег што је било позитивно у тој кампањи, Јовановић одговара да оно што га радује и што је видео на терену јесте да у Србији има много храбрих и часних људи који се искрено боре за своја места и општине, који нису на продају и који су спремни да поднесу и жртву у тој борби.

„Радује ме са колико ресурса и обилазака је СНС ушао у ову борбу кандидујући Вучића за председника сваке од тих десет општина. То показује колико је код њих све постало климаво у смислу народне подршке. Радује ме што сам у неким местима видео чланове СНС-а, без икаквог жара и ентузијазма како стоје на тим њиховим штандовима. Радује ме што сам сретао грађане којима је јасно да је ситуација у Србији неодржива“, примећује Јовановић.

Додаје да се једноставно осећа да је овај накарадни режим дотрајао и да је промена већ на делу, јер је идеја сазрела у главама.

„И потпуно независно од резултата ове фарсе од локалних избора који ће свакако бити покрадени, радује ме што је свима јасно да је мегдан заказан за парламентарне изборе. Заказали су га власт са једне и део опозиционих актера и опозиционе јавности са друге стране. Након њих, када год да се десе, овај режим неминовно ће постати ружна прошлост Србије. А онда ћемо коначно започети борбу и процес који треба да допринесе оздрављењу Србије, а у који свакако спада и једна добро промишљена децентрализација земље како би се зауставило њено одумирање по дубини“, закључује Милош Јовановић, сумирајући за Данас своје утиске из изборне кампање за локалне изборе 29. марта.