Сукоб на Блиском истоку улази у 47. дан од почетка америчко-израелских напада на Иран, а упркос повременим најавама о успешним преговорима и могућем смиривању сукоба, ситуација остаје изразито нестабилна.
Ормуски мореуз, једна од најважнијих светских поморских рута за транспорт нафте, и даље није у потпуности отворен за нормалан саобраћај. Иако су најављени привремени прекиди ватре и дипломатски покушаји решавања кризе, саобраћај кроз мореуз остаје ограничен, уз континуирану контролу Ирана над тим стратешким пролазом.
Један од уочљивих феномена последњих дана јесте нагли пораст броја танкера који се крећу ка Сједињеним Америчким Државама. Како пише аналитичка компанија Wиндwард, чак 171 танкер тренутно је на путу ка САД, док је уобичајени месечни просек око 110.
Реч је о, како наводе аналитичари, својеврсној „армади танкера“ која долази по америчку нафту како би се надокнадили глобални мањкови енергије.
Велики број танкера иде ка САД; Огласио се Трамп – ево шта се дешава
Истовремено, амерички извоз нафте расте, процењује се да ће достићи око 5,2 милиона барела дневно, што је значајан пораст у односу на претходне месеце, преноси Вечерњи лист.
Талас танкера иде по нафту
Како је изјавио истраживач тржишта нафте Рори Џонстон, „веома је занимљиво видети талас празних танкера који долазе у САД по преко потребну нафту за тржишта погођена ситуацијом у Ормузу“.
Како преносе страни медији, стотине бродова (око 732) чекају пролазак кроз мореуз, док многи бирају алтернативне руте око Африке, што продужава транспорт и до 15 дана.
Овај феномен директно је повезан са поремећајима у снабдевању енергијом, нарочито у Европи и Азији, где су поједине државе већ биле принуђене да доносе ванредне мере. У том контексту, како наводе страни медији, Немачка уводи хитне мере снабдевања горивом, док су Филипини прогласили националну енергетску кризу.
Кључни узрок ових поремећаја лежи у затварању Ормуског мореуза од стране Ирана као одговору на војне нападе САД и Израела. Тај пролаз, кроз који је пре сукоба пролазило око 20% светске нафте, данас је готово потпуно блокиран или под строгом контролом.
Због безбедносних претњи и минирања морских рута, саобраћај је драстично смањен, а многи бродови уопште не покушавају пролазак. Упркос најавама о примирју, стварна ситуација показује да је саобраћај и даље ограничен. Како истичу стручњаци, чак и током формалних прекида ватре, бродарске компаније избегавају то подручје због високог ризика.
„Цене нафте одређује страх“
Последице оваквог развоја догађаја одмах су видљиве на тржишту енергената. Цене нафте бележе значајан раст, при чему је америчка референтна нафта (WТИ) достигла готово 100 долара по барелу.
Међутим, осим објективних поремећаја у снабдевању, важну улогу игра и перцепција несигурности.
Како истиче Анабел Гови, „цене нафте не одређују понуда и потражња, већ страх“, чиме се наглашава психолошка димензија тржишта у условима геополитичких криза.
У таквом контексту Сједињене Америчке Државе све више преузимају улогу кључног снабдевача светског тржишта енергијом. Америчке рафинерије, нарочито на обали Мексичког залива, раде готово пуним капацитетом, што омогућава значајно повећање извоза.
Како наводе аналитичари за Ројтерс, америчке рафинерије имају важну предност јер нису у великој мери зависне од нафте са Блиског истока, што им омогућава стабилно пословање и повећање извоза у тренутку када друге регије бележе пад производње. Очекује се да ће амерички извоз нафте достићи више од 5 милиона барела дневно, чиме САД додатно учвршћује своју позицију на глобалном тржишту.
Нафтна криза брзо се претвара у кризу свега: Ево чега све нема без ње
Како пише амерички сенатор Чарлс Швертнер на свом Фејсбук профилу, „танкери преплављују ‘Амерички залив’, укрцавајући сирову нафту из Тексаса и рафинисане производе намењене Европи и Азији. Извоз америчке сирове нафте из Мексичког залива сада је на путу да у мају достигне рекордних 5 милиона барела дневно. Од почетка, Трамп је играо ‘4Д шах’ уклањајући непријатељску контролу над Венецуелом, супротстављајући се Кини у Панамском каналу и промовишући енергетске политике које су створиле огромне производне капацитете. Сада се чини да је оно што је Иран сматрао својом ‘златном картом утицаја’ претворио у стратешку замку која убрзава изолацију режима“, стоји у објави.
Амерички председник Доналд Трамп већ је и раније најављивао ову ситуацију, називајући је доказом америчке енергетске доминације, истичући да „страни купци гласају својим бродовима“ те да америчка енергија представља стабилност и независност од Блиског истока.
Сличан наратив долази и из политичких кругова у САД, где се актуелна ситуација тумачи као стратешка победа која смањује утицај Ирана и јача геополитичку позицију Америке, нарочито у контексту глобалне енергетске безбедности.
