Прочитај ми чланакГотово сви велики трговински ланци планирају затварање продавница широм земље, што је директан ефекат Вучићевих економских мера за ограничење маржи. Очекује се отпуштање неколико стотина људи.
„Ово су чудесне мере које ће допринети бољем животу милиона наших грађана. Оне су плод њихових захтева, а ја вас молим да нам и даље указујете на то шта можемо да урадимо и да заједно идемо у промене“. Овако је Александар Вучић крајем августа најавио пакет економских мера, којим је предњачило ограничење маржи на чак 20.000 прехрамбених и других производа у маркетима, пише Време.
Пакет економских мера, уз повећање минималца и олакшице за плаћање струје, представио је као значајно побољшање стандарда живота свих грађана Србије.
Неки од тих грађана би ипак због ових мера могли да остану без посла. Јер, како говоре извори Времена, као директна последица ограничења маржи готово сви велики трговински ланци одлучили су се на затварање појединих продавница, па би радно место могло да изгуби неколико стотина људи.
Катанац на бројним радњама – људи на бироу
Ланац продавница Гомекс је тако већ затворио три продавнице у Новом Пазару, једну у Чачку и две на Златибору. Пре тога је из компанија отишао оснивач фирме Горан Ковачевић, који је медијима читав низ година био познат као човек који увек говорио оно што мисли. Иако је јавно објављено да се Ковачевић повукао, заправо је отишао под притиском јер се није слагао са тренутном економском политиком државе и јавно ју је коментарисао, говоре извори познати редакцији.
Гомекс ће трошкове морати да настави да реже, па ће до новембра затворити укупно 15 продавница, од којих највише у Крагујевцу, Новом Пазару, Смедеревској Паланци… Катанац ће бити стављен и на једну трговину у Београду.
Да су неке трговине већ затворене, сведочи и обавештење о њиховом затварању на улазу у радњу. На вратима продавница стоји једноставна порука за потрошаче, да је трговина затворена, али не и објашњење због чега. У случају да су радње затворене привремено или трајно због контроле и налога различитих инспекција, ова информација би морала да се нађе на вратима.
На сличну стратегију приморани су, према незваничним информацијама, и из ДИС-а, који затвара радњу у центру Београда и још два објекта у другим градским општинама. И Меркатор ће до краја године затворити више десетина објеката и тако отпустити или пребацити велики број запослених, док Делез планира да стави катанац на десет својих продавница.
Време је контактирало све ланце продавница које, наводно, планирају да затворе радње или су већ то учинили. До објављивања овог текста и поменутог рока, нико од њих није искористио прилику да потврди или оповргне ове тврдње.
Да ли је опала куповна моћ?
Као једно од објашњења за затварање продавница могао би да се понуди и пад куповне моћи грађана. Ипак, економиста Саша Ђоговић каже да промет у трговинама није опао, иако је мањи од очекиваног.
– Верујем да је затварање продавница директни учинак ограничења маржи – говори Ђоговић.
– Трговински ланци једноставно иду на затварање објеката који су им најисплативији, како би направили уштеде и на ногама дочекали да истекне овај ограничени временски период током кога ће постојеће марже бити на снази.
Додатно су на трошкове утицали и други параметри на које је држава утицала, попут повећања цена струје и минималца.
– Уколико трговине не могу да повећају цене, што је очекивано у овим условима, оне снижавају трошкове – додаје економиста.
– За последицу бисмо могли да имамо да ће људи који раде за најмање плате дочекати радосно повећање минималца, али да ће зато део њих завршити на тржишту рада.
Откуд прича о маржама
Ђоговић је већ раније коментарисао како ће ова мера држави донети само привремене плусеве код жељеног бирачког тела, а чим истекне, њени ефекти ће за потрошаче бити много гори.
Тема прекомерних трговачких маржи појавила се пре две године, а отворила ју је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, у тренутку када је инфлација дивљала. Она је тврдила да је инфлација толико висока због спољних фактора, али се испоставило да друге државе ипак имају осетно нижи раст цена. Онда се гувернерка окренула трговцима, о чему је писао Демостат.
Држава је кренула да чешља трговинске ланце, а чак је претила и укључивањем БИА како би се утврдило ко и зашто диже цене. Недуго затим, Влада је од Републичког завода за статистику затражила анализу трговачких маржи.
Нису им се допали резултати
Међутим, резултати истраживања РЗС изгледа да нису испунили очекивања званичне политике, јер је утврђено да је код водећих 20 трговинских кућа у земљи, које држе 83 одсто тржишта, просечна стопа бруто марже (за све производе) износила 14,6 одсто.
Председник Србије Александар Вучић је ово истраживање ипак занемарио:
– Установљено је да су у претходном периоду четири највећа трговинска ланца, од 2016. до 2023. године подигли своју бруто трговачку маржу са 19 на 36 одсто. Готово дупло – изјавио је председник у октобру прошле године.
А Влада је затражила од РЗС-а да поново изврши анализу тржишта и трговачких маржи, тврди Демостат, али је одлука о ограничењу маржи донета пре него што је ново истраживање завршено.
