У Србији је састав Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) већ дуго важна тема, пише мађарски лист Непсава напомињући да је Европска комисија раније одлучно захтевала од српске владе да гарантује функционалност РЕМ-а, због чега је власт у Београду морала да покаже да је ово тело формирано како би се остварио напредак у преговорима о приступању Европској унији.
Међутим, пише овај мађарски лист, српска влада није показала никакав знак да је заинтересована за обезбеђивање функционалног рада РЕМ-а.
Напротив, владина пропаганда је отворено нападала независне чланове тог тела. Након што је у РЕМ-у настала блокада због подела између представника блиских власти и оних који нагињу опозицији, више чланова поднели су оставке на функције.
Међутим, бивши независни чланови РЕМ-а, који су раније поднели оставке, сада су одлучили да ипак заузму своја места у новом Савету.
Одлука Дубравке Валић Недељковић, Ире Проданов Крајишник, Милеве Малешић и Родољуба Шабића заснива се на процени да је апарат власти намерно покушао да их представи као саботере читавог процеса.
Поставља се питање: ако су већ једном поднели оставке, како могу да се врате у састав тог тела?
Према правном тумачењу, то је могуће зато што је њихова ранија оставка представљала само политичку изјаву, која у правном смислу није произвела дејство, будући да, према ставу надлежних органа, њихов мандат формално још није ни почео.
Независни чланови су у свом саопштењу истакли да одлука Народне скупштине има обавезујућу снагу и ретроактивно дејство, чиме је створена потпуно нова правна ситуација.
Истовремено су поздравили чињеницу да је политичка власт била принуђена да одустане од наметања кандидата који је раније био незаконито и пристрасно фаворизован, а чија је кандидатура првобитно изазвала талас оставки.
Да су стручњаци у новонасталој ситуацији одбили да преузму своје функције, режим председника Александра Вучића добио би прилику да их представи као оне који ометају законит рад државних органа.
На тај начин би власт могла да пребаци одговорност за вишегодишњу нефункционалност регулаторног тела за електронске медије, институционалну блокаду, као и за озбиљне последице по владавину права и процес европских интеграција Србије, на организације цивилног друштва и грађане који су се залагали за законит и независан регулаторни надзор.
Због строгих захтева Европске комисије и притиска из Брисела, власт у Београду настојала је да усмери ток догађаја тако да се, у случају да независни кандидати одбију да преузму функције, пред Западом управо они окриве за застој у спровођењу реформи.
Родољуб Шабић, адвокат и бивши министар, оцењујући ситуацију, изјавио је да је стање на медијском тржишту у Србији катастрофално и да је значајан део медија сведен на платформе за бруталне политичке и личне обрачуне.
Управни одбор Радио-телевизије Србије (РТС), јавног медијског сервиса, не функционише, док је једно од домаћих новинарских удружења довело у питање веродостојност дипломе новоименоване генералне директорке јавног сервиса, Мање Грчић, указује мађарски лист.
Регулаторно тело је годинама било запостављено, принуђено је да функционише на основу статута старог двадесет година, а због хаотичних унутрашњих односа често није јасно ни ко је надлежан да сазове наредну редовну седницу.
Независни чланови настоје да обављају стручни посао за који су добили мандат, очекујући притом макар минимум конструктивности од стране већине блиске власти, уз задржавање права да, у случају кршења договорених услова, у сваком тренутку поново поднесу оставке.
Према очекивањима Брисела, функционалност РЕМ-а представља неопходан услов за обезбеђивање уравнотеженог информисања, а чланови који су се вратили у Савет настоје да ту међународну пажњу искористе као ослонац у својим унутрашњим борбама унутар регулаторног тела.
У позадини догађаја у Војводини и Београду налази се и мађарска унутрашњополитичка димензија, која се, наглашава Непсава, непосредно повезује са политиком Виктора Орбана, који је, додаје се, вршио притисак на институције војвођанских Мађара.
Како би Петер Мађар могао да нанесе нови пораз Вучићу?
Саша Мирковић, представник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), указао је на, како је навео, значајну чињеницу да је управо ранији одлучан отпор независних чланова спречио избор особе која би у Савету непосредно заступала политичку и идеолошку линију Виктора Орбана у оквиру српског регулаторног тела.
Реч је о Иштвану Боџонију, бившем директору војвођанске телевизије Панон РТВ, чије су именовање на девето, одлучујуће место у Савету РЕМ-а снажно подржавали кругови тадашње власти у Будимпешти.
Будући избор деветог члана Савета РЕМ-а биће од пресудног значаја за функционисање овог регулаторног тела.
Уколико у процесу избора и даље одлучујућу улогу буде имао Мађарски национални савет, којим управља Савез војвођанских Мађара, ту функцију би овог пута могла да добије особа која би заступала политичку доктрину и медијску концепцију Петра Мађара.
То би могло да изазове значајне промене и допринесе демократизацији медијских прилика у Србији.
Блиско савезништво између власти у Будимпешти и Београду током протеклих година постало је видљиво и у области медија, при чему се елементи централизованог модела информисања, успостављеног по мађарском узору, систематски појављују у управљању медијима у Србији.
За власт у Будимпешти од посебног је значаја очување потпуне политичке контроле над медијима на мађарском језику у Војводини.
Редакције Панон РТВ-а и листа Мађар Со у финансијском и идеолошком смислу у великој мери зависе од подршке коју обезбеђује Државни секретаријат за националну политику при Кабинету председника Владе Мађарске.
Кандидатура Иштвана Боџонија за чланство у српском регулаторном телу за електронске медије представљала је јасан покушај да се тај утицај прошири на ниво целе Србије, чиме би савезници мађарске владе стекли непосредан утицај на расподелу радио-фреквенција и телевизијских дозвола.
У садашњим околностима Савет РЕМ-а је дубоко подељен: четири независна стручњака налазе се насупрот четворици чланова које је раније делегирала власт.
Оваква структура омогућава Савету да доноси одлуке о питањима за која није потребна двотрећинска већина. Тако би, на пример, поново могле да буду разматране притужбе грађана које се односе на праћење рада медија, а које због институционалне блокаде регулаторно тело није разматрало већ двадесет месеци.
Иако стручњаци сматрају да системски проблеми и намерно нарушавање медијског простора неће нестати преко ноћи, почетак доследног и професионалног рада без политичких компромиса сматра се неопходним како би међународна заједница и домаћи цивилни сектор јасно сагледали начин на који регулаторно тело функционише.
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) такође је званично подржао независне чланове који су на крају ипак прихватили своје мандате.
Од њих се очекује да, поред усклађивања прописа, објаве и учине дигитално доступним базе података о мониторингу медија, као и да усвоје строга правила која би ефикасно спречила прикривене предизборне активности политичара владајуће странке у јавном медијском сервису.
Улога Мађарског националног савета (МНС)
Мађарски национални савет (МНС) представља званични орган персоналне аутономије и самоуправе мађарске националне заједнице у Војводини, у Србији. Законом су му поверене надлежности у областима образовања, културе, службене употребе језика и јавног информисања.
Током протекле деценије ова институција нашла се под потпуном политичком контролом Савеза војвођанских Мађара (СВМ), који је одржавао блиско стратешко партнерство са владом Фидеса у Мађарској.
Као последица тога, медији у Војводини које МНС оснива или финансијски подржава функционишу под строгим партијским надзором, док сама институција служи као непосредан канал за преношење и спровођење модела политике сећања и медијске политике из Будимпеште у Србији.
(Данас)
