Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da mu je najveći zadatak po stupanju na premijersku funkciju, sredinom aprila ove godine, bio uspostavljanje dijaloga sa univerzitetskom zajednicom i dekanima fakulteta, kao i smirivanje tenzija koje su mesecima obeležavale odnose između akademske zajednice i državnih institucija.

U intervjuu za „Večernje novosti“, Macut je ocenio da je dijalog sa univerzitetima u značajnoj meri dao rezultate i najavio da će razgovori sa predstavnicima akademske zajednice ostati redovna praksa Vlade.

„Samo uz dijalog i međusobno uvažavanje moguće je doći do rešenja koja će biti prihvatljiva za sve strane“, poručio je premijer.

Govoreći o spoljnopolitičkim temama, Macut je naglasio da neučestvovanje predstavnika Srbije na Samitu Evropske unije o Zapadnom Balkanu, održanom sredinom decembra, ne znači odustajanje od evropskih integracija. Prema njegovim rečima, punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje Srbije.

„Naš fokus je nastavak reformi i priprema Srbije da bude pouzdan partner. Iskrena podrška zemalja članica Evropske unije od izuzetnog je značaja za naš dalji napredak“, istakao je Macut.

Premijer je dodao da kampanja za povlačenje priznanja Kosova ostaje jedan od ključnih prioriteta državne politike i da će Srbija taj stav zastupati u svim međunarodnim forumima.

„Kampanja otpriznavanja nije simboličan čin, već strateški važan deo državne politike, u koji Srbija ulaže značajne napore u cilju očuvanja svoje južne pokrajine u sastavu Srbije“, zaključio je Macut.

Izjava premijera o „smirivanju tenzija“ i dijalogu sa univerzitetskom zajednicom zvuči umirujuće, ali ostavlja više otvorenih pitanja nego što nudi odgovora. Dijalog sam po sebi nije vrednost ako se svodi na kupovinu vremena, relativizaciju problema i izbegavanje suštine zahteva koje univerzitetska zajednica uporno iznosi.

Profesori i fakulteti ne traže „smirivanje“, već institucionalne garancije autonomije, vladavinu prava i prekid političkog pritiska na obrazovne i naučne ustanove. U tom smislu, retorika o uvažavanju deluje prazno ukoliko istovremeno izostaje reakcija države na brojne dokumentovane zloupotrebe, ignorisanje sudskih odluka, kao i nečinjenje nadležnih organa kada se na univerzitetima ukazuje na nezakonitosti.

Posebno je problematično što se deo vlasti, uključujući i sam vrh izvršne vlasti, postavlja kao arbitar koji procenjuje koji su zahtevi akademske zajednice „legitimni“, a koji su navodno „politizovani“. Akademska zajednica ima pravo, pa i obavezu, da se oglašava onda kada se urušavaju institucije, krši Ustav i podređuje pravo političkoj volji jednog centra moći.

Dijalog ne može biti zamena za odgovornost. On ne može prikriti činjenicu da su upravo institucije izvršne vlasti godinama ignorisale upozorenja struke, bilo da je reč o obrazovanju, infrastrukturi ili bezbednosti građana. U tom kontekstu, poziv na „međusobno uvažavanje“ deluje kao zahtev da univerzitet ućuti i pristane na postojeće stanje.

Ako Vlada zaista želi dijalog, onda on mora da podrazumeva konkretne korake: poštovanje sudskih odluka, prekid selektivne primene zakona, jasno razgraničenje između politike i univerziteta i spremnost da se čuje i neprijatna istina. U suprotnom, dijalog ostaje samo forma – a tenzije će se, uprkos lepim rečima, neminovno vraćati.

Izvor: Srbin info

Oznake: akademska zajednica, Vlada Srbije, dekani, macut, obrazovanje, predsednik Vlade, profesori