Pročitaj mi članakOdgovor UGLRNE, Institutu za javno zdravlje Republike Srpske o vakcinaciji, veštačkoj invazivnoj metodi za koju se tvrdi da je apsolutno bezbedna i apsolutno efikasna.
Истраживања и докази утврђују да је у питању флоскула којом се институције служе да на незаконит, немедицински и неетички начин приморавају грађане, пре свега децу, на контроверзну медицинску интервенцију.
Поводом саопштења Института за јавно здравство Републике Српске објављеног након јавне расправе у Бањалуци на тему вештачке имунизације, које су поновили медији (независне, РТРС, Магазин Бука, Бањалука портал, Мондо, и других медија) у којем се наводи да су „вакцине најсигурнија и најефикаснија превентивна мера у очувању здравља деце и заједнице“, неопходно је указати на чињенице које су наведене у документу „Састав и нежељена дејства вакцина“, доступном јавности на сајту УГ Лекари и родитељи за науку и етику (https://lrne.rs/roditelji-vazno-evo-sta-sve-sadrze-vakcine-koje-se-daju-nasoj-deci/). Све медицинске чињенице су преузете са званичних сајтова произвођача вештачких имунизационих средстава, као и из научних радова објављених у еминентним медицинским часописима.
Саопштење Института садржи генерализовану тврдњу о „потпуној безбедности“ вакцина, што није у складу са званичним документима произвођача „Сажетак карактеристика лека – СКЛ“, које издају произвођачи вакцина у складу са међународним фармаколошким прописима. Ти документи, као и бројне студије, потврђују да не постоји ниједна медицинска интервенција без ризика, па самим тим ни вакцинација не може бити апсолутно безбедна.
У СКЛ су наведени бројни нежељени ефекти, укључујући и озбиљне, који се могу јавити код примаоца вакцина. Према бази VigiAccess (СЗО), само за неке од вакцина пријављене су 6 милиона озбиљних реакција, укључујући и смртне исходе који се доводе у везу са применом вештачких имунизационих средстава.
Примери нежељених дејстава наведених у званичним подацима
♦ BCG вакцина (туберкулоза) – дисеминована BCG инфекција, остеитис, остеомијелитис, апсцес, супуративни лимфаденитис, келоидни ожиљци, анафилакса (46.293 пријављених нежељених реакција, 163 смртна случаја у вези са вакцином)
♦ Euvax B (хепатитис B) – неуритиси, енцефалопатија, мијелитис, периферна неуропатија, оптички неуритис, парализа, погоршање мултипле склерозе (46.678 пријављених нежељених реакција, 67 смртних случајева)
♦ Pentaxim (дифтерија, тетанус, полио, Hib) – конвулзије, стања налик шоку, упоран неконтролисан плач, Гијен-Бареов синдром, брахијални неуритис (311.841 пријављених реакција, 2.336 смртних случајева, 2.328 повезаних са аутизмом)
♦ Synflorix (пнеумокок) – фебрилне конвулзије, Кавасакијев синдром, апнеја код превремено рођених беба, анафилактички шок (188.606 пријављених реакција, 318 смртних случајева)
♦ MMR вакцина (мале богиње, заушке, рубеола) – асептични менингитис, епилептични напади, запаљење мозга, оштећење очног нерва, глувоћа, Стивенс-Џонсонов синдром (311.841 пријављених реакција, 2.336 смртних случајева)
Ови подаци нису део „алтернативних“ извора, већ потичу из званичних СКЛ, база СЗО, и научних публикација које су доступне на PubMed, NIH, WHO, и Drugs.com.
Свака медицинска интервенција, посебно она која се примењује на здравим особама и децу, мора почивати на информисаном пристанку. Принудна вакцинација нарушава не само етичка начела медицинске праксе, већ и уставно право сваког грађанина на телесни интегритет.
Према чл. 13. Устава Републике Српске ,,Људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви“ као и према члану 14. ,,Нико не смије бити подвргнут мучењу, свирепом, нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању.
Забрањено је и кажњиво свако изнуђивање признања и изјава.
Забрањено је на било ком лицу, без његовог пристанка, вршити медицинске и друге научне огледе.“ , дакле, нико не може бити изложен медицинском или научном огледу без свог слободно датог пристанка. Наметање вакцинације као обавезне, без индивидуалне процене ризика и користи, представља директно кршење овог уставног начела.
Такође, произвођачи вакцина су правно заштићени од одговорности за нежељена дејства, што у пракси значи да се ризик у потпуности пребацује на грађане, док се системски укида право на накнаду штете.
Друга флоскула је такозвани „колективни имунитет“. Овај фенoмен никада није потврђен као универзални научни принцип који би оправдао наметање обавезне вакцинације. Ради се о хипотези, а не о доктрини, која није подржана свеобухватним дугорочним студијама. Уколико једна теорија није недвосмислено доказана, она не може бити основ за прописивање обавезних мера над читавом популацијом, посебно ако оне нису нити безбедне, нити ефикасне.
Подаци које је изнео Институт за јавно здравство Републике Српске делују једнострано и не одражавају све аспекте сложене и контриверзне теме, тј. вакцинације. Званични медицински документи сами по себи потврђују да постоје контраиндикације, ризици и озбиљна нежељена дејства, што значи да обавезна вакцинација није у складу са медицинском етиком, правом на информисан пристанак и уставним гаранцијама.
Вакцинација може бити понуђена, детаљно и тачно образложена на начин да сваки појединац може да разуме, али никако наметнута.
Лекари и институције имају дужност да информишу, а не да принуђују. Само добровољан, свестан и информисан избор грађана представља истинску заштиту здравља, појединца и заједнице.
С поштовањем,
ЛЕКАРИ И РОДИТЕЉИ ЗА НАУКУ И ЕТИКУ
