Pročitaj mi članakPoslednjih meseci u Srbiji javnost sve češće sluša tvrdnje pojedinih imunološkinja, epidemiologa, ali i takozvanih „fakt čeker“ portala, da je obavezna vakcinacija dece „standard u velikoj većini razvijenih zemalja“ i da je svaka tvrdnja o širem pravu roditelja na izbor u Evropi „dezinformacija“ ili čak „opasna laž“.
Pojedini plaćeni fakt čekeri otišli su i korak dalje, proglašavajući netačnim navode da u mnogim evropskim državama vakcinacija nije zakonski obavezna, ili da roditelji imaju pravo da je odbiju bez prekršajnih sankcija. Istovremeno, u javnom prostoru gotovo da nije bilo ozbiljne komparativne analize zakonskih rešenja u Evropi i šire, već su se građanima najčešće nudile pojednostavljene tvrdnje bez šireg konteksta.
Upravo zato nastao je ovaj tekst.
Ne sa namerom da bilo koga ubeđuje šta treba da misli o vakcinaciji, već da na jednom mestu, na osnovu zvaničnih državnih izvora, zakona, nacionalnih programa imunizacije i naučnih radova, prikaže kako ova oblast zaista izgleda u različitim zemljama Evrope i Evroazije.
Da li je vakcinacija u većini država zaista strogo zakonski obavezna? Gde roditelj ima pravo da odbije? Gde postoje kazne, a gde se sistem zasniva na informisanom pristanku i poverenju? I da li je istina složenija od parola koje nam se serviraju?
Odgovore nećemo tražiti u etiketiranju, već u propisima, praksi i činjenicama.
Prikaz je dat azbučnim redom, na kraju je dat prikaz za zemlje Evroazije.
U Albaniji postoji obavezna vakcinacija dece po nacionalnom kalendaru imunizacije. Zakon predviđa obavezne dečje vakcine, a u praksi se vakcinacioni karton traži i za upis u vrtić i školu.
Prema dostupnim podacima i naučnim radovima o sistemu imunizacije u Albaniji, obavezni kalendar uključuje vakcine poput:
- BCG (tuberkuloza)
- Hepatitis B
- DTaP/DTP (difterija, tetanus, pertusis)
- Polio
- Pneumokok
- MMR (male boginje, zauške, rubeola)
Takođe, u Albaniji se vakcinacioni karton digitalno vodi preko državnog sistema i koristi za upis dece u obrazovne ustanove https://ampeid.org/documents/albania/for-the-prevention-and-combat-of-infectious-diseases/
U Andori postoji obavezna dečja vakcinacija po sistematskom kalendaru vakcinacije. Za decu se traži vakcinacioni karton, a nevakcinisana deca mogu imati ograničenja u pristupu školskom sistemu. Postoji zvaničan propis o „sistematskoj i obaveznoj vakcinaciji“ dece.
Andora je specifična jer se u praksi vakcinacioni status često povezuje sa školovanjem, a čak i pojedine škole traže dokaz o vakcinaciji prilikom upisa.
U Austriji vakcinacija nije obavezna, već je preporučena. Roditelji sami donose odluku o vakcinaciji dece i ne postoji opšta zakonska obaveza za dečje vakcine. Austrija ima besplatan državni program vakcinacije, ali bez zakonskih kazni ako dete nije vakcinisano. https://www.oesterreich.gv.at/en/themen/familie_und_partnerschaft/eltern-kind-pass/Seite.080400
U Belgiji vakcinacija je delimično obavezna.
Samo jedna vakcina je zakonski obavezna za svu decu: polio (dečja paraliza) i mora biti primljena do 18. meseca života, uz prijavu potvrde opštini. Ostale vakcine su preporučene, ali nisu opšte zakonski obavezne na nivou države. https://www.healthybelgium.be/en/health-status/communicable-diseases/vaccine-preventable-diseases
Belorusija je specifičan slučaj. Formalno, Belorusija ima nacionalni kalendar vakcinacije, ali roditelj ima zakonsko pravo da odbije vakcinaciju deteta potpisivanjem izjave o odbijanju. To znači da u praksi vakcinacija nije apsolutno obavezna kao u nekim zemljama sa kaznama, jer postoji zakonska mogućnost odbijanja bez novčanih sankcija
U Bosni i Hercegovini vakcinacija dece jeste obavezna. Postoji zakonski propisan kalendar imunizacije, a u oba entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) rutinska dečja vakcinacija se sprovodi kao zakonska obaveza i besplatna je. https://www.unicef.org/bih/en/stories/call-proposals-increasing-childhood-immunization-coverage-roma-and-other-underserved
U Bugarskoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Država ima zakonski propisan kalendar obaveznih imunizacija i revakcinacija, koji se sprovodi besplatno preko javnog zdravstvenog sistema. chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://etcz88s6q2g.exactdn.com/wp-content/uploads/2020/12/bulgaria_ip.pdf
U Velikoj Britaniji (Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska) vakcinacija nije zakonski obavezna, već je preporučena. Roditelji imaju pravo izbora i ne postoje opšte novčane kazne niti zakonska obaveza za rutinske dečje vakcine. https://www.theguardian.com/society/2022/jan/09/coronavirus-should-the-uk-make-vaccination-mandatory
Državni sistem, preko National Health Service (NHS), nudi besplatan kalendar vakcinacije, ali se on zasniva na preporuci, ne na zakonskoj prinudi.
Takođe, upis u vrtić i školu nije uslovljen vakcinacijom kao u nekim evropskim državama.
U Grčkoj vakcinacija nije formalno zakonski obavezna kao u Srbiji, Nacionalni program imunizacije je preporučen, Lekari koji nadležu (pedijatri, patolozi, porodični lekari, lekari opšte prakse ili specijalisti) preporučuju i propisuju vakcine.
U Danskoj vakcinacija nije obavezna, već je preporučena i dobrovoljna. Država ima besplatan nacionalni program dečje vakcinacije, ali ne postoji zakonska obaveza niti kazne za roditelje ako dete nije vakcinisano
U Estoniji vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna / preporučena. Roditelji ili zakonski staratelji donose odluku o vakcinaciji deteta i postoji pravo da se vakcinacija odbije. Zvanično, vakcinacija se sprovodi uz saglasnost roditelja. Estonija ima državni kalendar imunizacije i besplatne vakcine za decu, ali ne postoji opšta zakonska obaveza kao u Srbiji, Bugarskoj ili Hrvatskoj.
https://www.terviseportaal.ee/haiguste-ennetus/vaktsineerimine/laste-vaktsineerimine
U Irskoj vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Ne postoji zakonska obaveza za rutinske dečje vakcine niti novčane kazne ako roditelj odluči da dete ne vakciniše.
Irska ima državni, besplatan program vakcinacije koji sprovodi Health Service Executive, ali se zasniva na informisanom pristanku roditelja. Takođe, upis u vrtić i školu nije uslovljen vakcinacijom.
Na Islandu vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Deca imaju pristup besplatnom nacionalnom programu imunizacije, ali ne postoji zakonska obaveza niti kazne za nevakcinisanje.
Vakcinacija se sprovodi kroz javni zdravstveni sistem uz saglasnost roditelja, a upis u vrtić ili školu nije uslovljen vakcinacionim statusom.
https://www.heilsuvera.is/en/target-groups/children/childhood-vaccinations/
U Italiji postoji obavezna dečja vakcinacija i spada među evropske zemlje sa najširim brojem zakonski obaveznih vakcina. Od zakona iz 2017. godine, 10 vakcina je obavezno za decu do 16 godina, a vakcinacioni status je povezan sa pohađanjem vrtića i škole.
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6607737/
Na Kipru vakcinacija nije zakonski obavezna, već je preporučena, U praksi, prilikom upisa u državne škole često se traži uvid u vakcinacioni karton deteta, ali to nije formalna zakonska obaveza za upis. Kiparski zdravstveni zvaničnici su naveli da postoji „indirektno očekivanje“ vakcinacije, ali ne i opšta zakonska prinuda.
U Letoniji postoji obavezna dečja vakcinacija, ali sa jednom specifičnošću: roditelj formalno može da odbije vakcinaciju, uz potpisivanje izjave i informisanje o posledicama ali bez ikakve kazne za odbijanje iste. Ipak, po zakonu postoji obavezan nacionalni kalendar vakcinacije za decu.
U Litvaniji vakcinacija nije obavezna, već je preporučena i dobrovoljna. Roditelji imaju pravo da odluče da li će vakcinisati dete i ne postoji opšta zakonska obaveza dečjih vakcina kao u Srbiji, Italiji ili Bugarskoj. Zvanični litvanski zdravstveni organi navode: „Nema obaveznih vakcinacija u Litvaniji“.
Litvanija ima državni kalendar vakcinacije i besplatne vakcine za decu (protiv tuberkuloze, hepatitisa B, MMR, polija i drugih bolesti), ali se sprovode uz saglasnost roditelja.
Ranije je bilo pokušaja da se uvedu ograničenja za nevakcinisanu decu u predškolskim ustanovama, ali obavezna vakcinacija nije uvedena.
U Lihtenštajnu vakcinacija nije opšte zakonski obavezna, već je preporučena i dobrovoljna. Zemlja ima nacionalni kalendar vakcinacije, ali se on zasniva na preporukama i informisanom pristanku roditelja, slično sistemu u Švajcarskoj, sa kojom je zdravstveno veoma povezana.
Zdravstvene vlasti Lihtenštajna aktivno preporučuju dečje vakcine (MMR, difterija, tetanus, polio i druge), ali ne postoji opšta zakonska obaveza niti kazne za roditelje ako dete nije vakcinisano.
https://www.llv.li/en/individuals/health-care-and-care/health-and-prevention/vaccination
U Luksemburgu vakcinacija nije obavezna, već je snažno preporučena. Država ima nacionalni kalendar vakcinacije i besplatne vakcine za decu, ali ne postoji zakonska obaveza niti kazne za roditelje ako dete nije vakcinisano. Zvanični zdravstveni portal Luksemburga jasno navodi: „Vakcinacije nisu obavezne, ali su snažno preporučene“.
https://santesecu.public.lu/en/espace-citoyen/departement-sante/vaccination/calendrier-vaccinal.html
Na Malti postoji delimično obavezna vakcinacija. Nije ceo kalendar zakonski obavezan kao u Italiji, ali su određene vakcine propisane zakonom. Prema zvaničnim zdravstvenim vlastima Malte, vakcinacija protiv difterije, tetanusa i polija je obavezna po zakonu, a u pojedinim propisima se pominje i rubeola.
Ostale vakcine (npr. MMR u celini, hepatitis B, Hib i neke druge) su uglavnom preporučene, ali nisu sve zakonski obavezne.
https://primaryhealthcare.gov.mt/en/immunisation/
U Moldaviji postoji obavezna dečja vakcinacija. Država ima nacionalni program imunizacije sa obaveznim vakcinama, a vakcinacioni status je povezan sa upisom u obrazovne ustanove (vrtić/školu).
U Monaku postoji obavezna dečja vakcinacija. Kneževina ima zakon o obaveznoj vakcinaciji dece, a krajem 2025. godine taj režim je čak proširen na veći broj vakcina.
U Nemačkoj ne postoji opšta obavezna vakcinacija za sve dečje vakcine, ali postoji zakonska obaveza za male boginje (morbile / measles). Od 2020. godine, po tzv. „Zakon o zaštiti od morbila“ (Masernschutzgesetz), deca koja idu u vrtić, školu ili kolektiv moraju imati dokaz o vakcinaciji protiv morbila (obično kroz MMR vakcinu) ili dokaz o imunitetu.
https://www.kita.nrw.de/en/compulsory-vaccination-measles-protection-act
Za ostale vakcine (difterija, tetanus, polio, hepatitis B i dr.) vakcinacija je preporučena, ali nije zakonski obavezna. Nemačke zdravstvene vlasti ih snažno preporučuju preko stalne komisije STIKO, ali nema opšte zakonske obaveze kao u Srbiji ili Italiji.
Postoje i posledice za nepoštovanje zakona o morbilima:
- nevakcinisana deca mogu biti isključena iz vrtića,
- roditeljima mogu biti izrečene novčane kazne do 2.500 evra u određenim slučajevima.
U Norveškoj vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Norveške zdravstvene vlasti izričito navode: „U Norveškoj je sva vakcinacija dobrovoljna“. Dečje vakcine su deo besplatnog nacionalnog programa, ali se sprovode uz saglasnost roditelja.
Deca u Norveškoj besplatno dobijaju vakcine protiv više bolesti (MMR, difterija, tetanus, polio, veliki kašalj i druge), ali ne postoji zakonska obaveza niti kazne za roditelje ako odbiju vakcinaciju, niti je klasično uslovljen upis u školu kao u nekim drugim državama.
https://www.helsenorge.no/en/information-in-english/vaccination-of-children/
U Poljskoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Poljski zakon predviđa obavezan kalendar vakcinacije za decu i mlade do 19 godina, a odnosi se na svu decu koja borave u Poljskoj duže od 3 meseca. Roditelji su u obavezi da decu vakcinišu prema državnom kalendaru.
https://www.vaccinestoday.eu/stories/poland-is-prioritising-disease-prevention-at-all-ages/
U Portugaliji vakcinacija uglavnom nije obavezna, već je preporučena, ali postoji jedna važna specifičnost: vakcine protiv difterije i tetanusa moraju biti ažurne za upis u obrazovne ustanove i polaganje ispita. To znači da Portugalija nema opštu zakonsku obavezu za ceo dečji kalendar kao Italija ili Srbija, ali ima delimično uslovljavanje.
Portugalski nacionalni program vakcinacije je besplatan i veoma obuhvatan, ali se većina vakcina formalno zasniva na preporuci i pristanku roditelja.
Rumunija ima nacionalni kalendar vakcinacije, ali opšta zakonska obaveza za sve dečje vakcine nije u potpunosti sprovedena kao u Srbiji ili Italiji. Godinama su postojali predlozi zakona o obaveznoj vakcinaciji i kaznama, ali su više puta menjani i odlagani. Istovremeno, u praksi država koristi rutinski kalendar i jake preporuke.
U Rusiji postoji nacionalni kalendar obaveznih (rutinskih) dečjih vakcina, ali postoji važna specifičnost: roditelji formalno imaju pravo da odbiju vakcinaciju deteta pismenom izjavom. Dakle, Rusija nije isto što i Srbija ili Italija po strogoći primene, ali ima sistem „obaveznog kalendara“ sa mogućim ograničenjima u određenim situacijama.
https://en.am-am.com/articles/dlya-mam/natsionalnyy-kalendar-privivok/
U Severnoj Makedoniji postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa obaveznu imunizaciju za određene bolesti, a vakcinacioni status je povezan i sa upisom u vrtić i školu.
U Slovačkoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon i pravilnici Ministarstva zdravlja propisuju obavezan kalendar imunizacije, a predviđene su i novčane kazne za izbegavanje obaveznih vakcina, iako primena u praksi može varirati.
U Sloveniji postoji obavezna dečja vakcinacija. Slovenija ima jedan od strožih sistema obavezne vakcinacije u Evropi, sa zakonom propisanim kalendarom imunizacije i mogućnošću sankcija za izbegavanje vakcinacije. U Sloveniji postoji mogućnost medicinskog izuzeća. Roditelji koji odbiju obaveznu vakcinaciju mogu se suočiti sa prekršajnim postupkom i novčanim kaznama.
https://www.gov.si/en/topics/vaccination/
U Srbiji postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i podzakonski akti propisuju obaveznu imunizaciju za određene zarazne bolesti, a kalendar vakcinacije sprovodi se preko državnog zdravstvenog sistema.
vakcinacioni karton se traži pri upisu u vrtić i školu,
za izbegavanje obavezne vakcinacije mogu biti pokretani prekršajni postupci i novčane kazne za roditelje.
U Finskoj vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Finske zdravstvene vlasti izričito navode da su sve vakcine u nacionalnom programu dobrovoljne, a sprovode se uz informisani pristanak roditelja. (thl.fi)
Država ima besplatan i veoma obuhvatan program dečje vakcinacije (MMR, difterija, tetanus, polio, veliki kašalj, Hib, pneumokok i druge), ali ne postoji zakonska obaveza, kazne niti uslovljavanje upisa u školu vakcinacijom
https://stm.fi/en/vaccinations
U Francuskoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Od 2018. godine broj obaveznih vakcina je proširen sa 3 na 11, i one su uslov za upis dece u jaslice, vrtiće i škole.
https://www.service-public.gouv.fr/particuliers/vosdroits/F767
U Holandiji vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Država ima nacionalni program imunizacije, ali ne postoji zakonska obaveza niti novčane kazne ako roditelj odluči da dete ne vakciniše.
Vakcine za decu (MMR, difterija, tetanus, polio, veliki kašalj, Hib, HPV i druge) su besplatne i nude se kroz državni program, ali se zasnivaju na dobrovoljnom pristanku roditelja.
Takođe, upis u vrtić i školu nije uslovljen vakcinacijom.
https://www.rivm.nl/en/national-immunisation-programme
U Hrvatskoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i program obavezne imunizacije propisuju obavezne vakcine za decu, a roditelji koji odbiju vakcinaciju mogu biti predmet prekršajnih postupaka i novčanih kazni.
U Crnoj Gori postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje obaveznu imunizaciju protiv određenih zaraznih bolesti, a vakcinacija se sprovodi po nacionalnom kalendaru
U Češkoj postoji obavezna dečja vakcinacija. Zakon propisuje obavezan kalendar vakcinacije, a za određene kolektive (posebno vrtiće) dokaz o vakcinaciji je uslov za upis, osim u slučaju priznatog medicinskog izuzeća
https://portal.gov.cz/en/informace/vaccination-INF-188
U Švajcarskoj vakcinacija nije opšte obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Roditelji donose odluku o vakcinaciji deteta i ne postoji nacionalna zakonska obaveza za rutinske dečje vakcine. Švajcarska ima besplatne ili subvencionisane preporučene vakcine (MMR, difterija, tetanus, polio, HPV i druge), ali:
- nema kazni za nevakcinisanje,
- upis u školu nije uslovljen vakcinacijom na nacionalnom nivou
U Švedskoj vakcinacija nije obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Država ima nacionalni program imunizacije za decu, ali ne postoji zakonska obaveza niti novčane kazne ako roditelj odluči da dete ne vakciniše. Vakcine (MMR, difterija, tetanus, veliki kašalj, polio, Hib, HPV i druge) su besplatne i nude se kroz državni zdravstveni sistem, ali se sprovode uz pristanak roditelja. (1177.se)
Takođe:
- upis u vrtić i školu nije uslovljen vakcinacijom,
- nema opštih zakonskih sankcija za nevakcinisanu decu
U Španiji vakcinacija nije opšte zakonski obavezna, već je dobrovoljna i preporučena. Nacionalni kalendar vakcinacije postoji i finansira ga država, ali roditelji formalno imaju pravo da odbiju rutinsku vakcinaciju deteta. (sanidad.gob.es)
Međutim, postoji važna specifičnost: u vanrednim epidemiološkim situacijama, regionalne vlasti i sudovi mogu odobriti mere javnog zdravlja koje uključuju vakcinaciju ili ograničenja, ali to nije isto što i opšta obavezna vakcinacija.
https://www.caserexpatinsurance.com/blog-typical-non-spanish/are-vaccines-mandatory-in-spain
U Ukrajini postoji obavezan kalendar dečje vakcinacije, ali je sistem mešovit u primeni. Formalno, država propisuje rutinske (obavezne) vakcine i potvrda o vakcinaciji se traži za vrtić i školu, Međutim, postoji važna specifičnost: roditelj formalno može da odbije vakcinaciju, ali nevakcinisana deca mogu imati ograničenja za pohađanje vrtića/škole, posebno u redovnoj nastavi i u zavisnosti od epidemiološke situacije.
https://kv.cdc.gov.ua/en/article/kalendar-shheplen/
U Mađarskoj postoji obavezna dečja vakcinacija i Mađarska spada među zemlje sa jednim od strožih sistema u Evropi. Zakon propisuje obavezan kalendar vakcinacije za decu, a vakcinacioni status se prati kroz zdravstveni i školski sistem
U Turskoj vakcinacija formalno nije zakonski obavezna u smislu stroge zakonske prisile, ali postoji državni nacionalni kalendar imunizacije koji se rutinski sprovodi i aktivno prati. Važna specifičnost je da su turski sudovi u više slučajeva presudili da je za vakcinaciju potreban pristanak roditelja, pa država u praksi ne sprovodi klasičan model „obavezno uz kazne“ kao Srbija ili Mađarska.
U Gruziji (država Gruzija / საქართველო) vakcinacija nije strogo zakonski obavezna kao u Srbiji ili Italiji,
U Jermeniji vakcinacija nije strogo zakonski obavezna kao u Srbiji, Mađarskoj ili Hrvatskoj, ali postoji državni nacionalni kalendar vakcinacije i snažan sistem rutinske imunizacije. Zakon definiše imunizaciju kao deo javnog zdravlja, a država obezbeđuje besplatne vakcine za decu. Prema međunarodnim analizama vakcinacionih politika, Jermenija se najčešće svrstava u grupu zemalja sa mešovitim / uslovljenim modelom, a ne među zemlje sa strogom zakonskom obavezom i kaznama kao Srbija ili Italija. Postoje zakonski okviri za imunizaciju i potencijalna uslovljavanja, ali nije klasičan model „obavezno uz sankcije“.
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9617035/
Kazahstan ima državni kalendar obaveznih preventivnih vakcinacija i zakon koristi termin „mandatory preventive vaccinations“ (obavezne preventivne vakcinacije). Vakcinacija je deo državnog sistema i sprovodi se protiv više zaraznih bolesti.
Međutim, postoji važna specifičnost:
- roditelj može pismeno da odbije vakcinaciju,
- nevakcinisana deca ne mogu automatski biti odbijena za školu,
- ali za vrtiće/predškolske ustanove postoje ograničenja i pravilo kolektivnog imuniteta (npr. ograničen procenat nevakcinisane dece u grupama)
https://eurasianet.org/kazakhstan-mandatory-vaccination-plans-dropped
Na osnovu analize 47 evropskih i evroazijskih država, zasnovane na zvaničnim zakonskim propisima, nacionalnim kalendarima imunizacije, državnim zdravstvenim portalima i naučnim izvorima, može se zaključiti da je slika daleko složenija od tvrdnje koja se često čuje u srpskoj javnosti da je „obavezna vakcinacija pravilo u velikoj većini zemalja“.
Od ukupno 47 analiziranih država, u 17 zemalja vakcinacija dece je strogo zakonski obavezna, uz sankcije, uslovljavanje upisa u vrtić ili školu i ograničene mogućnosti izuzeća. Sa druge strane, u 24 države vakcinacija nije zakonski obavezna, već se zasniva na informisanom pristanku roditelja, preporukama i dobrovoljnom prihvatanju ili odbijanju. Dodatno, 6 zemalja ima mešovit ili delimično obavezan model, gde postoje određene obaveze, uslovljavanja ili ograničenja, ali i pravo roditelja na odbijanje.
To znači da u analizi ovog uzorka strogo obavezna vakcinacija nije većinski model, već da je broj zemalja koje primenjuju dobrovoljan ili mešovit pristup gotovo dvostruko veći.
Posebno je zanimljivo da brojne razvijene evropske države, poput Norveške, Švedske, Danske, Finske, Holandije, Švajcarske, Velike Britanije, Irske, Austrije i Španije, nemaju zakonski obaveznu vakcinaciju dece, već sistem zasnivaju na poverenju u institucije, informisanom pristanku i dobrovoljnom odzivu.
S druge strane, stroži modeli su češći u delu Balkana, Centralne i Istočne Evrope, kao i u pojedinim državama koje su naknadno pooštrile propise nakon pada obuhvata vakcinacijom, poput Francuske i Italije.
Zato bi možda bilo preciznije reći da ne postoji jedan evropski model vakcinacione politike, već više različitih pristupa, od potpuno dobrovoljnih do strogo zakonski obaveznih. Upravo zato javna rasprava o ovoj temi zahteva više činjenica, a manje parola, etiketiranja i pojednostavljivanja.
S obzirom na aktuelnu temu u Srbiji, vezano za uvođenje HPV vakcine u kalndar obavezne imunizacije, važno je napomenuti da je ova vakcinau Evropi i Evroaziji, dakle uključujući svih 47 analiziranih zemalja, obavezna samo u Severnoj Makedoniji.
Medijski tim Udruženja građana ,,Lekari i roditelji za nauku i etiku“
