Прочитај ми чланакКомпанија „Affinity Partners“, у власништву Џареда Кушнера, потврдила је за „Волстрит џурнал“ да се повлачи из пројекта Генералштаб у Београду. Како су навели, одлука је донета „из поштовања према народу Србије и Београду“, уз образложење да „значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле“.
Да ли је до оваквог потеза дошло након што је Тужилаштво за организовани криминал поднело оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, или је тај догађај само био кап која је прелила чашу вишемесечног противљења дела јавности овом пројекту, за сада остаје неразјашњено. Оно што је, међутим, кључно јесте шта тачно пише у уговору са америчком компанијом и какве последице повлачење може да има по државу Србију, пише „Форбс Србија“.
Према до сада доступним информацијама, потписан је само један уговор о заједничком улагању између државе Србије и стратешког партнера из САД. Остала документација остала је у фази нацрта.
Уговори који нису потписани
Поред основног уговора, у припреми су била још два уговора којима би се детаљније регулисало функционисање заједничког предузећа. Такође, постојао је и нацрт уговора о закупу земљишта на 99 година, као и модел уговора о преносу удела у заједничкој фирми.
Како ти документи нису потписани, или бар њихово потписивање није обелодањено, њихове одредбе се не могу применити. Ипак, на снази остаје основни уговор који прописује услове и разлоге за раскид, као и могућност накнаде трошкова у случају повлачења стратешког партнера.
Рашкид уговора
Инвестициони уговор може бити раскинут из неколико разлога. Први је неиспуњавање такозваних претходних услова, односно услова који треба да доведу до формирања заједничке компаније. Други разлог је неиспуњавање обавеза током самог процеса оснивања заједничке фирме. Трећи основ за раскид постоји уколико не буде закључен уговор о закупу земљишта и уписан у катастар.
С обзиром на то да у овом случају није дошло ни до оснивања заједничке компаније, нити до давања земљишта у закуп, јер терети са парцела нису уклоњени, уговор може бити раскинут искључиво по првом основу, односно због неиспуњавања претходних услова.
Претходни услови
Уговор предвиђа укупно 13 претходних услова које је било неопходно испунити пре оснивања заједничке компаније. Већи део обавеза био је на држави Србији, мањи на стратешком партнеру, док је један услов требало да испуне заједно, а то је усаглашавање пословног плана.
Обавезе државе обухватале су, између осталог, укидање статуса културног добра, завршетак рушења објеката, усвајање регулационог плана, проглашење пројекта за пројекат од посебног значаја, као и давање гаранција да је све спроведено у складу са законом.
Са друге стране, стратешки партнер је био у обавези да покрене поступак пред Комисијом за заштиту конкуренције, наручи израду студије утицаја на животну средину и уступи удео у заједничкој фирми ћерки-компанији из Уједињених Арапских Емирата.
Један од услова био је и да не постоји ниједна судска или управна одлука која би онемогућила реализацију посла.
Шта није испуњено
Рок за испуњавање свих претходних услова износио је две године од потписивања уговора и тај рок још није истекао. Због тога се већина неиспуњених обавеза формално не може сматрати основом за раскид уговора.
Постоји, међутим, један потенцијални изузетак. Уговор предвиђа да не сме да наступи „битна негативна промена“ од дана његовог закључења. Тај појам је широко дефинисан и обухвата сваку промену која би могла бити материјално штетна по пословање, имовину или финансијско стање будућег заједничког предузећа.
У том контексту, протести грађана, као и могући негативни ефекти судских поступака против државних функционера, могли би да се тумаче као разлог за раскид уговора и евентуалну накнаду штете.
Право на трошкове
Посебно је значајно то што уговор предвиђа да право на раскид због неиспуњавања претходних услова има искључиво стратешки партнер.
У случају таквог раскида, Србија има рок од само пет дана од пријема писаног обавештења да исплати такозване трошкове раскида. Они се састоје од свих трансакционих трошкова које је партнер имао у вези са овим пројектом, укључујући и трошкове преговора, уз додатни износ од милион евра.
Колики би тачно био укупан износ евентуалне одштете није могуће поуздано проценити.
Потраживања по основу гаранција
Додатни основ за потраживања постоји уколико се утврди да је држава прекршила неку од уговорних гаранција или да су оне биле неистините или обмањујуће.
Те гаранције се односе на власништво над земљиштем, непостојање терета, плаћене порезе, законито уклањање објеката, као и на то да држава има законско овлашћење да закључи и спроведе уговор.
Посебно је спорна гаранција која се односи на ваљаност одобрења и сагласности надлежних органа, што би могло да дође у колизију са сумњама да је заштита Генералштаба укинута мимо прописане процедуре.
Ипак, уколико се тумачи да је лекс специјалис заменио формалну одлуку Владе, ни овај основ можда неће бити довољан за потраживање одштете.
Износи и последице
Уговор предвиђа да потраживања по основу кршења основних гаранција нису ограничена износом, док су сва остала потраживања лимитирана на највише 50 милиона евра.
За Србију би најповољнији исход био да евентуални одштетни захтев буде минималан или да га уопште не буде. У супротном, држави ће остати само парцела и девастирани објекти.
Пошто заједничка компанија није ни основана, Србија нема могућност да преузме удео стратешког партнера. Уколико и даље постоји намера да се локација користи за нову градњу, држава ће морати да тражи новог партнера.
