Pročitaj mi članakIako je veštačka inteligencija već postala deo svakodnevice, od brzih pretraga i odgovora u alatima poput ChatGPT-a do obavljanja složenih poslovnih zadataka, strah od njenog uticaja na tržište rada sve je izraženiji.
Džofri Hinton, bivši zaposleni u Guglu i jedan od ključnih ljudi u razvoju moderne veštačke inteligencije, upozorava da bi brojna zanimanja uskoro mogla nestati ili se drastično smanjiti, prenose strani mediji.
Koja zanimanja su prva na udaru?
Prema Hintonovim rečima, najveći rizik prete poslovima koji se zasnivaju na rutinskim, ponavljajućim zadacima. Tu spadaju radnici u kol-centrima, korisničkoj podršci, kao i zaposleni koji se bave zakazivanjem termina, administracijom i transkripcijom.
Sledeća na listi potencijalno ugroženih profesija su poslovi u novinarstvu, marketingu i osnovnom računovodstvu. Hinton smatra da, kada se jednom započne masovna automatizacija tih oblasti, malo koji sektor će ostati potpuno pošteđen. U većini industrija, upozorava on, jednostavno će biti potrebno manje ljudi zbog sve veće primene veštačke inteligencije.
„Napredak je mnogo brži nego što sam očekivao“
U nedavnom intervjuu za CNN, Hinton je priznao da je danas zabrinutiji nego u trenutku kada je napustio Gugl.
„Razvoj je daleko brži nego što sam pretpostavljao. Veštačka inteligencija je značajno napredovala u zaključivanju, ali i u sposobnosti da obmane ljude“, rekao je on.
Dodao je i da će sistemi postajati sve snažniji. „Već sada mogu da zamene deo poslova u kol-centrima, a vrlo brzo će preuzeti i mnoge druge“, upozorio je.
Posebna briga za radnike u kol-centrima
Hinton je i ranije isticao da su zaposleni u kol-centrima među najugroženijima. U jednom podkastu izjavio je:
„Da radim u kol-centru, bio bih ozbiljno zabrinut. Mislim da se taj proces već odvija.“
Svoja upozorenja povezao je i sa savremenim trendovima na tržištu rada. Pozvao se na tekst iz magazina The Atlantic, u kojem se navodi da mladi diplomci sve teže dolaze do prvog zaposlenja. Jedan od razloga, smatra Hinton, može biti činjenica da poslodavci već koriste veštačku inteligenciju za zadatke koje su ranije obavljali početnici.
Rizik od veće društvene nejednakosti
Na kraju, Hinton je upozorio i na šire ekonomske posledice. Iako bi rast produktivnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji mogao doneti koristi društvu u celini, ljudi čija će radna mesta nestati mogli bi se naći u teškoj poziciji.
„Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju imaće daleko veće koristi od onih koje je samo koriste“, zaključio je.
Ko je Džofri Hinton?
Džofri Hinton (78), koga zbog decenija ključnih istraživanja često nazivaju „kumom veštačke inteligencije“, napustio je Gugl 2023. godine kako bi, kako je naveo, mogao otvorenije da govori o rizicima i negativnim stranama tehnologije u čijem je razvoju učestvovao.
Prema njegovim tvrdnjama, sposobnosti veštačke inteligencije udvostručuju se otprilike svakih sedam meseci, što bi moglo dovesti do velikih promena na tržištu rada već u bliskoj budućnosti, piše Index.hr.
