Прочитај ми чланак

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ о мигрантима, Меркел, свима нама- можда ипак има наде за нас

0

У друштву које, бројке говоре, обожава да прати опскурне ријалити програме, прави је догађај када готово на свако духовно предавање академика дође дупло више људи него што је капацитет простора.

vladeta-jerotic-3660

Истакнути српски неуропсихијатар, психотерапеут, књижевник и академик САНУ, Владета Јеротић (91) одржао је у уторак увече у Културном центру Чукарица предавање „Ја – Ти – Ми“, а њему је желело да пристуствује више од хиљаду Београђана. Улазница је била најновија Јеротићева књига „Изазови и одговори“, чијих је више од 500 примерака по цени од 300 динара, неколико сати пре предавања распродато за мање од пола сата. Мада угледни професор, иако у позним годинама, често држи предавања увек се окупља велики број људи који га радо слуша. Недавно је у Земуну чак и полиција морала да интервенише да би се рашчистила гужва и јер је много људи остало ван сале. Организатори, Задужбина Владете Јеротића, кажу да би академик напунио заредом и неколико великих сала Сава центра, међутим управо Јеротић инсистира на камерној атмосфери.

У Културном центру Чукарица поново је било оних који нису дошли до улазнице, али су ипак захваљујући разгласу који је пуштен и у холу макар тако успели премијерно да чују Јеротићево двочасовно предавање.

Владета Јеротић је своје излагање, за које није као подсетник имао чак ни парче папира, почео причом о индивидуацији.

„Човек нешто тражи или шта чека. Нешто стално чекамо. Али то не постоји, нико неће дочекати, али постоји на путу на којем смо да кренемо даље. Само када човек има своје Ја може другоме да каже Ти. У Библији стоји: Ја сам онај који јесам. Увек ми је било чудно да се поједини људи макар некада нису питали какав је смисао мог живота, како сам рођен, куда идем. Човек се рађа као индивидуа, не постаје личност. Цео живот је пут од индивидуе до личности. Ја ту пишем велико П. Човек је природно и духовно биће“, казао је Јеротић и додао да су једино Коперник, Дарвин и Фројд дубоко уздрмали свет.

„Не заборавите да је црква одиграла велику улогу за време Турака, а већина истраживача тврди да је било више добровољних прелаза, него насилних. Никада нисам био политичан. Моја једина замерка је: знај бар мало шта су радикали, либерали… Прелазиш из партије у партију само због бољег начина живота, људи имају троје деце, жена не ради… Не суди, да ти се не суди. Али где је ту Ја? Поштуј када је неко годинама комуниста, радикал, демократа… Али ако уме да објасни зашто“.

Открио је присутнима да тренутно други пут чита Куран и поручио да не изједначавамо цео ислам са актуелним дешавањима у свету. Истиче да муслимани и данас читају Куран, а хришћани у Европи и Америци не читају у тој мери Библију. Као психијатра са толико стажа и искуства мало тога што се тиче људског понашања може да га изненади, али нагласио је да га једино изненађује међусобна мржња сунита и шиита.

Јеротић се дотакао и емиграције, а споменуо је и немачку канцеларку Ангелу Меркел.

„Њен отац био је протестантски свештеник у Источној Немачкој. Не знам како је одгајана, али има нешто хумано у себи. Мајка избеглица, тако је зову. А да ли ће остати мајка када Немци крену. Нема. Човек је себично биће. То је опет оно природно и духовно. Не може бити само природно биће. Откуд му дух?“

Зашто људи читају жуту штампу?

„Неко не чита, јер се боји. Имате чувено Фројдово потискивање. Па шта треба са ружним, рђавим стварима, гресима, напре својим, па онда и других људи? Наравно, код других се најпре примети, а како бих приметио грех других људи да немам га ја? Да ли је могуће да су се хришћански светитељи толико очистили да више нису примећивали ништа зло у другом човеку? Или ако су примећивали, то је грех, а не грешник. Чувена хришћанска мисао: не осуђујем грешника, него грех“, рекао је Владета Јеротић када се дотакао теме зашто људи воле да читају жуту штампу, црну хронику…

Једно од горућих питања света, поред рата у Сирији, свакако је тренутно вирус зика који је кренуо из Бразила, а врло брзо је стигао у Европу и САД. Процене су да би у Северној и Јужној Америци у наредној години могло да буде чак четири милиона случајева оболелих од тог вируса. Јеротић то повезује са податком да на платени Земљи живи близу седам милијарди становника.

„Још и да поверујемо да неко намерно шири епидемије. Африка, Азија… А то се после као бумеранг враћа на Европу. Не можеш ти бити зло другоме, а да сам не… То не постоји. Свако чини неко зло једном, два, пет пута. Али трајно чињење зла, да си цео живот зао. Да ли то има уопште? Ја мислим да црног ђавола у човеку не може бити. Као што нема ни бога. Људи су и добри и зли. Јако много зависи од родитеља, а наравно и од државе у којој живимо. Да ли има услова за образовање, то је битно. Треба дати свима услове да могу да се образују. Наравно да се неће сви образовати. Када би случајно, како су марксисти хтели, било боље решено социјално питање неједнакости и образовања тек би онда дошла до изражаја биолошка неједнакост. Дете свако се рађа друкчије, оно није неисписана табла. Оно се рађа бескрајно сложено генетиком“.

У Србији је пак актуелно питање рехабилитације Милана Недића. Јеротић је рекао да веома поштује генерала Недића и додао:

„То је била жртва и врло вероватно свесна жртва. Германофил није био, нити антисемита. У Првом светском рату добио је орден борећи се с Немцима, у Другом се такође борио са њима. Али то ме сада нико не пита и боље да ме не пита. Не можете то једноставно решити. Јесте сарађивао, но како се све завршило, то је остала тајна. Тешко да је он извршио самоубиство, увек је био православан човек. Неко га је вероватно гурнуо са оног спрата да се стропошта доле јер би на суду рекао оно што Дража Михаиловић није могао да говори. Из много разлога“.