Прочитај ми чланак
Едгар Алан По – Анабел Ли
(Америчка поезија; стихови: Едгар Алан По)
У царству на жалу сињега мора –
пре много лета то би –
живљаше једном девојка лепа
по имену Анабел Ли;
и само јој једно беше на уму:
то да се волимо ми.
У царству на жалу сињега мора
деца смо били ми,
ал’ волесмо се више но ико
ја и Анабел Ли,
љубављу с које су патили жудно
небески анђели сви.
И зато, у царству на морскоме жалу,
прадавно ово се зби:
подухну ветар ноћу са неба,
следи ми Анбел Ли;
и дођоше да је од мене однесу
њезини рођаци сви,
у гроб на морскоме је спустише жалу
да вечни санак сни.
Анђеле завист је морила што су
тек упола срећни ко ми:
да! зато само (као што знају
у ономе царству сви)
подухну ветар с неба и следи
и уби ми Анабел Ли.
Ал’ ми надјачасмо љубаљу оне
што старији беху но ми –
што мудрији беху но ми –
и слаби су анђели све васионе
и слаби су подводни духови зли
да икад ми раздвоје душу од душе
прелепе Анабел Ли.
Јер вечите снове, док месец сјај точи,
снивам о Анабел Ли;
кад звезде заплове, свуд виђам ја очи
прелепе Анабел Ли;
по сву ноћ ја тако уз драгу почивам,
уз невесту своју, уз живот свој снивам,
у гробу на жалу, ту лежимо ми,
а море хучи и ври.
Edgar Allan Poe – Annabel Lee
It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of Annabel Lee;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.
I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea,
But we loved with a love that was more than love—
I and my Annabel Lee—
With a love that the wingèd seraphs of Heaven
Coveted her and me.
And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsmen came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.
The angels, not half so happy in Heaven,
Went envying her and me—
Yes!—that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.
But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we—
Of many far wiser than we—
And neither the angels in Heaven above
Nor the demons down under the sea
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee;
For the moon never beams, without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise, but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling—my darling—my life and my bride,
In her sepulchre there by the sea—
In her tomb by the sounding sea.
~
Анабел Ли је последња песма америчког песника Едгара Алана Поа. Написана је у мају 1849. године, а објављена пар дана након његове смрти у два часописа и у посмртном опроштају.
„Annabel Lee“ is the last complete poem composed by American author Edgar Allan Poe. Written in 1849, it was not published until shortly after Poe’s death that same year.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
