Pročitaj mi članak
Боеми
(Француска шансона; стихови: Жак Плант и Шарл Азнавур; пева: Шарл Азнавур)
Причат ћу вам о једном времену
Које млађи од двадесет година не могу познавати
У то вријеме Монтмартре бијаше овјенчан јоргованима
Тачно испод наших прозора и иако скромна собица
Која нам је служила као гњездашће бијаше претплаћена с обзиром на изглед
Управо смо се тамо упознали
Ја који сам гладовао и ти која си позирала нага
Боеми, боеми. То је значило да смо срећни.
Боеми, боеми. Јели смо једном у два дана.
У сусједним кафићима
Бијаше нас неколико
Који смо чекали славу и иако бједни
С желуцима који су крулили
Нисмо престајали вјеровати у њу и кад би нам понеки бистро
Заузврат за топли оброк
Узео једно платно, рецитирали смо стихове
Скупљени око пећи заборављајући зиму
Боеми, боеми. То је значило ти си лијепа.
Боеми, боеми и сви смо били талентовани.
Често ми се догађало
Да испред мог штафелаја
Пробдијем ноћи
Ретуширајући цртеж
Од линије груди
До облине бока и онда би ујутро
Напослијетку сјели
Испред каве с шлагом
Исцрпљени али задовољни
Морали смо се волети и волети живот.
Боеми, боеми. То је значило имати двадесет година.
Боеми, боеми и живјели смо у духу времена.
Када бих случајно
Кренуо обилазити
Своје старе адресе
Не бих препознао више
Ни зидове, ни улице
Које су свједочиле мојој младости
На врху једног степеништа
Тражим атеље
Од којег ништа више није остало
У свом новом окружењу
Монтмартре делује тужно и јорговани су увенули.
Боеми, боеми. Били смо млади, били смо луди.
Боеми, боеми. То апсолутно ништа више не значи.
La bohème
Je vous parle d’un temps
Que les moins de vingt ans ne peuvent pas connaître
Montmartre en ce temps-là accrochait ses lilas
Jusque sous nos fenêtres et si l’humble garni
Qui nous servait de nid ne payait pas de mine
C’est là qu’on s’est connus
Moi qui criait famine et toi qui posais nue.
La bohème, la bohème.
Ça voulait dire on est heureux
La bohème, la bohème.
Nous ne mangions qu’un jour sur deux
Dans les cafés voisins
Nous étions quelques-uns
Qui attendions la gloire et bien que miséreux
Avec le ventre creux
Nous ne cessions d’y croire et quand quelque bistro
Contre un bon repas chaud
Nous prenait une toile, nous récitions des vers
Groupés autour du poêle en oubliant l’hiver
La bohème, la bohème,
Ça voulait dire tu es jolie.
La bohème, la bohème,
Et nous avions tous du génie.
Souvent il m’arrivait
Devant mon chevalet
De passer des nuits blanches
Retouchant le dessin
De la ligne d’un sein
Du galbe d’une hanche et ce n’est qu’au matin
Qu’on s’asseyait enfin
Devant un café-crème
Épuisés mais ravis
Fallait-il que l’on s’aime et qu’on aime la vie.
La bohème, la bohème,
Ça voulait dire on a 20 ans
La bohème, la bohème,
Et nous vivions de l’air du temps.
Quand au hasard des jours
Je m’en vais faire un tour
À mon ancienne adresse
Je ne reconnais plus
Ni les murs, ni les rues
Qui ont vu ma jeunesse
En haut d’un escalier
Je cherche l’atelier
Dont plus rien ne subsiste
Dans son nouveau décor
Montmartre semble triste et les lilas sont morts.
La bohème, la bohème,
On était jeunes, on était fous.
La bohème, la bohème,
Ça ne veut plus rien dire du tout.
