Pročitaj mi članak

Marin Le Pen dovela u pitanje ulogu Makrona kao glavnog komandanta

0

Uoči prevremenih parlamentarnih izbora u Francuskoj čiji će se prvi krug održati u nedelju, Marin Le Pen, čije Nacionalno okupljanje vodi ispred Preporoda Emanuela Makrona, dovela je u pitanje ulogu predsednika kao glavnog komandanta oružanih snaga.

Како преноси Политико, екстремна десница упозорава да ће користити буџет као једну од полуга власти да оспори ауторитет и утицај председника над одбрамбеном политиком.

Последња истраживања показују да ће екстремна десница победити, као и почетком јуна када је освојила готово дупло више гласова од владајуће странке на изборима за Европски парламент.

Управо после тог пораза Макрон је одлучио да се коцка и распише ванредне изборе. Макрон је у последње време био један од најгласнијих у пружању подршке Украјини.

Победа Националног окупљања довела би до погубне кохабитације између либералног председника Макрона, који припада центристима и екстремне деснице која ће у случају тријумфа на место премијера предложити младог Жордана Барделу.

Уколико дође до оваквог сценарија то би изазвало хаос у низу сектора у власти, укључујући и одбрану. Марин Ле Пен сада повећава улог и изгледе за политички хаос, инсистирајући да ће настојати да прошири утицај на области које су тредиционално у надлежности председника. Осим сектора одбране она је заинтересована и за именовање комесара у Европској унији.

„Командант оружаних снага, то је почасна титула за председника, јер је премијер тај који држи касу“, рекла је Марин Ле Пен у интервјуу француском регионалном дневнику Ле Телеграм и наставила:

„Жордан нема намеру да се свађа са њим, али је поставио црвене линије. У Украјину, председник неће моћи да пошаље трупе“.

Одбрана је посебно осетљива тема јер постоје дуги низ оптужби за флерт између Ле Пенове и Кремља, а Макрон ју је директно прозвао да је на руском платном списку. Раније ове године, Макрон је изнео могућност слања НАТО војника у Украјину, како би се помогло Кијеву да се одбрани од инвазије коју је наредио руски председник Владимир Путин.

То је изазвало жестоке критике како у земљи тако и од западних савезника. То ће бити уједно и главна линија раздора између председника и његове вероватно непријатељске нове десничарске владе.

Украјина, која се ослања на западне савезнике за оружје и војну опрему, већ страхује од могућности да се Доналд Трамп, скептик НАТО, врати на место председника САД после новембарских избора и повлачење Француске одбрамбене подршке би нанело значајан ударац њеним ратним напорима.

Макронови савезници жестоко су реаговали и оптужили Ле Пенову да угрожава ред и безбедност земље.

„Ако тврдите да је лице које представља цивилне и војне функције у држави, оно које председава саветима одбране, оно за које устав каже да је шеф оружаних снага онда дубоко доводите у питање устав“, рекао је Франсоа Бајру, лидер француске центристичке партије МоДем и главни Макронов савезник.

Ле Пенова је у четвртак наизглед кориговала свој став на друштвеној мрежи Икс, бившем Твитеру:

„Не доводећи у питање резервисани домен председника Републике, по питању слања трупа у иностранство, премијер има, кроз буџетску контролу, средства да се томе супротстави“, навела је она.

Макрон је у понедељак упозорио да би победа крајње левице или крајње деснице на превременим изборима могла да изазове „грађански рат“. Председник је рекао да и крајње левичарска Непокорена Француска и крајње десничарско Национално окупљање спроводе политику подела која подстиче тензије између заједница.

Ле Пенова верује да ће председник имати мало овлашћења да изабере следећег премијера и нада се да ће Бардела, који је председник Националног окупљања, преузети ту улогу:

„Дуго већ говорим да ће Бардела бити премијер. И ми смо радили месецима, пројектујући се у наше будуће функције“, рекла је она.

Макронов министар одбране Себастијен Лекорну је у понедељак рекао да ће Француска наставити да снабдева Украјини ракетама, а власти у Паризу су најавиле и слање борбених авиона типа Мираж 2000. Бардела је најавио слање муниције украјини, али не и ракета дугог домета.

„Слање трупа у ту ратом разорену земљу је црвена линија“, рекао је он.

У свом манифесту који је објављен у понедељак, Национално окупљање је навело да жели да осигура да се француско нуклеарно оружје може користити само за одбрану Француске.

То је био директан удар на Макрона, који је у последњих неколико месеци више пута рекао да би француска нуклеарна бомба могла да допринесе безбедности Европе.