ТАКО МИ НЕДОСТАЈЕШ
(Стихови: Мирослав Антић)

Мислим туђе мисли
Крадем своје време
Провлачим га
Између облака, снова,
Даљине и снега…

Када пожелим
Да Ти недостајем
Одсањам песму
Затворим очи
И на калдрми замислим
Цвет бели

Када Те нема
Јер тако хоћу
Заледим осмех
У себи кажем име
Удахнем дубоко
И помислим

Ознаке: Мирослав Антић, песма за лаку ноћ, романса, Србија, Тако ми недостајеш