Прочитај ми чланак
А зоре су овде тихе, тихе
(Руска романса; свирају и певају: Љубе (Любэ))
Шетао си по роси рано ујутру
Страни ветар те је обарао с ногу
Био си странац, као сунце, онда када си био рањен
И ниси знао смисао свих путева
И ниси знао да је пут тако далек
А пут је водио од прага
Некад је био од свиле, а некад права звер
И ломио се, савијао
И викао ми је „Не веруј“
Не веруј у ту тишину
Рефрен:
А зоре су овде тихе, тихе
Магле прекривене завојима
Језера горе од црвенила
А зоре су овде тихе, тихе
Као сочне јабуке
А сунце, као ноге бубамаре
А ти си знао! Није лако провлачити се кроз маглу
Мало ли се спотакнеш – можеш да пропаднеш
Мораш да верујеш, да волиш, да живиш искрено
Да би те вољена волела, да би те дочекала
Ништа не тражи и ни у шта не гледај у овом животу
Имаш срце, то је све што ти треба
Оно ће озарити твоју верност
Ова јутрања зора ти је отаџбина
Па зато је и зора
Рефрен:
А зоре су овде тихе, тихе
Магле прекривене завојима
Језера горе од црвенила
А зоре су овде тихе, тихе
Као сочне јабуке
А сунце, као ноге бубамаре
А зори здесь тихие
На заре ты ходил по росе утром раним,
Ветер странствий сбивал тебя с ног.
Был, как Солнце – чужой, когда ранен;
И не знал всех значений дорог,
И не знал, что путь так далек.
А дорога вела от порога;
Шелковистой была, а порою была словно зверь!
И ломалась, и гнулась дорога;
И кричала мне эхо „Не верь!“ –
В тишину ты эту не верь.
Припев:
А зори здесь тихие-тихие,
Бинтами туманов покрытые –
Озера багрянцем горят.
А зори здесь тихие-тихие,
Как яблони соком налитые –
И Солнце, как в лапах шмеля.
А ты знал! Не легко пробираться в тумане;
Чуть оступишься,- и можно упасть.
Нужно – верить, любить, жить по правде,
Чтоб любила любимая, чтоб она тебя дождалась.
Ничего не ищи, не смотри в этой жизни;
Это сердце, все есть у тебя!
Озарит твою верность Отчизне эта утренняя заря,
Ведь на то она и заря!
Превод: darijas1
