Прочитај ми чланак
Кад те нема
(Стихови: Душан Стојановић; рецитује: Петар Краљ; музика: група Синергија)
И сад сањам твоје очи…
Будан, кришом се у прошлост ушуњам,
Гледам дане које више никад
Нећу моћи од себе да склоним…
Смејем се тој несрећи и беди
Суве сузе тупо очи пеку.
Из тог мрака гласови се чују!
Под мермером белим крију ми те,
A та вечност – та буктиња
Гори све облике и лепе и ружне.
И нек руке милују ништа,
Кад те нема!
Кад те нема…
Шта је душа, шта кварк, шта љубав
Кад те нема!
Кад те нема…
Што постоји проклета сва тама
Кад те нема!
Кад те нема…
И где да седнем да одморим кости
Кад те нема!
Кад те нема….
Џабе тражим нове неке речи,
Из сата у сат исписујем тугу,
A то време не може да врати
Кад те нема! Кад те нема…
