Прочитај ми чланак
Стаде се цвеће росом китити
(Народна песма; пева: Бранка Станарчић)
Стаде се цвеће росом китити,
стаде бисер златом низати,
стаде се срма срмом срмити,
стадоше момци цуре просити.
Само ја нема јангин драгана,
само ја нема азгин дилбера,
само ја тужна тугу тугујем,
само ја жалну жалост жалујем.
Никад ме нико није волео,
никад ме нико није љубио,
никада нисам зором зорила,
никада нисам севдах водила.
Гледам ја голуба голубицу,
гледам ја ласту и ластавицу
гледам ја једно друго целује,
гледам ја животу се радује.
Дадоше мене младу за стара,
дадоше мене старцу због пара,
да му ја млада кућу редујем,
да му ја седу браду милујем.
срма (тур) – сребро, сребрна или златна жица, конац
јангин – ватрен, вреле крви
азгин (тур) – пун живота, бујан, бесан, силовит, плаховит, осион човек
севдах (арап) – љубав, љубавна чежња и страст
