Pročitaj mi članak
(Блиц)
Изложба експоната Народног музеја из Београда биће отворена у Атини од 27. маја до 18. августа 2013. године.
У Византијском музеју у Атини данас ће свечано ће бити отворена изложба Народног музеја у Београду. Представљајући 55 експоната из Средњовековне збирке и фонда Галерије фресака Народног музеја изложба ће сликовито приказати водеће токове и ремек–дела уметности средњовековне Србије и Византије која су настајала у распону од XI до XIV века.
Као и у Византији, средњи век у Србији обележен је снажним везама и сагласјем државе и цркве. Владари, властела и црквени великодостојници подизали су цркве за које су поручивали иконе и богослужбене предмете. Резултат живе ктиторске активности су врхунска остварења уметности, како она византијског културног круга, тако и дела настала под утицајем Запада.
Избор експоната и концепт изложбе, чији основни сегменти носе наслове: Династија Немањића, Владари, Српска уметност XIII века и Српска уметност XIV века, резултат су сарадње стручњака два музеја. Одабраним експонатима у оквиру поставке Уметност средњовековне Србије посебно ће бити наглашена специфичности уметности која се развијала на овим просторима као и улога династије Немањића у успону српске државе и уметности.
Сегменти изложбе посвећени Немањићима презентују њихове портрете на копијама фресака, дела пореклом из њихових задужбина и предмете који су припадали српским владарима.
Представе владара на фескама указивале су на порекло и легитимност власти и истицале њихову улогу ктитора. Посетиоци изложбе имаће прилику да виде фреске из Студенице, Милешеве, Богородице Љевишке и Грачанице, уз посебно истицање представа Св. Симеона Немање и Св. Саве.
Међу делима из задужбина Стефана Немање истичу се четири плочице израђене у техници ћелијастог емаља на злату из Манастира Хиландара (XI век) и Иконица Богородице од стеатита из Богородичине цркве у Куршумлији (XII- XIII век). Накит и остали предмети који носе натписе са именима, титулама и хералдичким симболима наглашавали су политички положај владара и властеле, њихову моћ и богатство.
Посетиоци ће тако бити у прилици да виде српски владарски накит, израђен у злату: Прстен српског краљевића Радослава из 1219-20, Прстен српске краљице Теодоре (пре 1322) и Запон хумског кнеза Петра (1222-28). Поред тога овом приликом биће изложен и тањир цара Душана из 1345-55 са натписом и представом двоглавог орла.
Сегменти изложбе посвећени српској уметности XIII и XIV века илуструју врхунце српског и византијског иконописа и монументалног сликарства. Међу иконама се, као ремек-дело, издваја Двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из Богородице Перивлепте у Охриду (трећа четвртина XIV века). Овај сегмент употпуњују у копије фресака из Милешеве, Сопоћана, Краљеве цркве у Студеници и Грачанице.
За разлику од зидног сликарства и икона који припадају уметности Византије и њеног културног круга, дела примењене уметности средњовековне Србије представљају, уз присуство импорта, спој елемената византијског и западњачког порекла. Ова културолошка појава биће представљена уз помоћ богослужбених и других предмета култне намене, међу којима посебно место заузимају делови Хороса краља Вукашина из Марковог Манастира (1365-71).
Захваљујући пажљиво одабраним експонатима који се чувају у збиркама Народног музеја у Београду, посетиоци Византијског музеја и изложбе Уметност средњовековне Србије биће у прилици да се у непосредном контакту са ремек-делима средњовековен Србије ближе упознају са тековинама и наслеђем средњовековне Србије.
