Прочитај ми чланак
(Новости)
Игор Бојовић, селектор 58. Стеријиног позорја, о представама у његовом избору: Показало се да је и у најтежим условима најјача одбрана управо креативност
Селектор 58. Стеријиног позорја, Игор Бојовић, одгледао је седамдесет представа да би за наш најстарији позоришни фестивал одабрао девет наслова – стављајући, пре свега, акценат на праизведбе и домаћи текст. И сам драмски писац (између осталих, добитник две Стеријине награде за текст), али и дугогодишњи управник театра за најмлађе (Позоришта „Пинокио“) имао је тако увид у комплетну продукцију и позоришне прилике у једној од, како каже, најтежих позоришних сезона.
Што због материјалне ситуације, што због низа бирократских правила која ограничавају уметничку креативност, управе позоришта све се мање баве репертоаром и новим представама, а све више се боре за најнужније функционисање театара – закључује Бојовић. – Ипак, још једном се показало да је и у најтежим условима најјача одбрана управо креативност.
Селектор запажа да је више слуха и храбрости за домаћи текст уочено у позориштима ван великих театарских центара. Такође, да је међу седамдесет одгледаних представа било много оних које су рађене тек да се представа „догоди“, али да се појавило и неколико уметнички и продукцијски значајних остварења.
– Нису догађај само велике продукције у Београду и Новом Саду које ћемо имати прилику да видимо, већ и појава најмлађег професионалног позоришта у Србији: лазаревачког Пулс театра. Само у једној години имали су више праизведби домаћих дела него сва позоришта из већих градова заједно! За мене је и догађај што је сомборско позориште, после десет година чекања текста на извођење у Атељу 212 и СНП, поставило на сцену комад Федора Шилија „Чаробњак“, промовишући једног младог писца и правећи смео заокрет у својој репертоарској политици.
Бојовић истиче да ће тако на Позорју бити чак четири праизведбе (уз „Чаробњака“, „Сунце туђег неба“ Милована Мрачевића Пулс театра, „Гребање или како се убила моја бака“ Тање Шљивар – копродукција Хартефакта, зеничког позоришта и Битеф театра, као и „Константин“ Дејана Стојиљковића, копродукција нишког и београдског Народног позоришта). У селекцији се нашло и дело нашег класика (Сремчева „Зона Замфирова“ Позоришта на Теразијама), две представе рађене у иностранству по текстовима српских аутора („Вирус“ Синише Ковачевића у Јеревану и Нушићева „Госпођа министарка“ у Загребу), као и две представе рађене по Шекспиру и Чехову: „Отело“ ЈДП и „Галеб“ СНП.
– Жао ми је што због концептуалних и пропозицијских ограничења, ове године на Позорју неће бити представа рађених као драматизације романа – каже Бојовић. – Подсетићу да су се на фестивалу некада додељивале и награде за драматизацију и адаптацију. Можда би поново ваљало размишљати о томе.
За своју селекцију Бојовић наглашава да ће показати сву разноликост нашег театра. Тако се фестивалски програм креће од мјузикла, преко комедије, савремене друштвено ангажоване драме, биографске и псеудобиографске драме – до модерне трагедије. Занимљиво је и да је овогодишњи селектор у почетку имао идеју да цео један блок посвети Нушићу:
– Кад сам почео да гледам представе за Позорје, готово да се ништа од домаћег текста осим Нушића није ни играло. Имао сам прилику да видим његове комаде у земљи и иностранству (Хрватска, Бугарска), па чак и неке луткарске представе рађене по Нушићевим делима, у Новом Саду и Видину. Ипак, касније су се појавиле неке праизведбе, па сам им дао предност.
Иначе, ван конкуренције (у част награђених) биће изведена „Хасанагиница“ Народног позоришта РС из Бањалуке, док ће се две представе појавити у Међународном програму „Кругови“: „Одисеј“ (заједнички пројекат позоришта из Хрватске, Србије, Словеније и Македоније) и „Унтерштат“ осјечког ХНК.
