Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Енглески музичар, композитор, тесктописац, певач и један од оснивача легендарне групе „Пинк флојд“, Роџер Вотерс (69), са својим музичко-сценским спектаклом „Зид“ гостоваће 1. септембра на београдском Ушћу.
За разлику од прошле турнеје када је шоу о отуђењу и трансформацији, који је до сада гледало 3,3 милиона људи, одржаван у аренама и халама, сада ће бити извођен искључиво на отвореним просторима и стадионима. На питање по чему се ова турнеја још разликује од претходне, Вотерс је у телефонском разговору из Њујорка рекао:
– Турнеја по Европи је другачија, јер смо направили још већи шоу, покретљивији, динамичнији и узбудљиији од наступа за арене. Екрани имају дупло више пиксела, што ће публици омогућити да види извођаче на сцени али и да ужива у визуелним ефектима.
* Да ли бисте нешто променили на неком „Пинк флојд“ албуму?
– Увек кад радим плочу имам гомилу незавршених пројеката и уместо да завршим једну, радије почињем рад на другој. Али, имао сам среће што сам радио са врло талентованим и посвећеним људима који читав живот проводе правећи добре плоче.
* „Пинк флојд“ је увек ишао укорак са новим технологијама, како данас гледате на музику у ери интернета?
– Увек сам био врло против МТВ. Мислим да су они ту само због пара. И зато све изгледа тако како изгледа и личи једно на друго. Нема баш много везе са музиком. Чак су и класичну музику, која је величанствена сама по себи, једног Брамса, Моцарта, Чајковског свели на минимум. Све што МТВ ради је због продаје, уместо да интелигентни музичари стварају предивне комаде, они штанцају музику која се користи за рекламу, да прода неки производу. Уместо да се сама продаје. Сматрам да је МП3 ужасан формат због лошег квалитета. Људи га користе како би слушали несавршен звук. И заиста мислим да људи треба да оставе свој ајфон код куће кад пођу на концерт. Ајфон на рокенрол или било ком другом концерту је апсолутно недопустив. Баш као и у опери. Тамо не би могли да га користите. На рок концерту ајфон врло омета људе иза вас. Нисте повезани са моментом, већ сте роб те мале стварчице која вам је постала најважнија у животу. Много је младих који иду около са тим срањем уместо да искусе живот онако како им се дешава. Људи га користе да сликају своју децу док се играју, уместо да заједно са њима уживају у моменту игре. Боље да гледате птице, небо или рок шоу, уместо што буљите у те мале ТВ екране. То је врло тужно.
”ЗИД” омиљени албум
* КОЈИ „Пинк флојд“ албум вам је најдражи а који најважнији?
– „Зид“, у оба случаја. Зато што је најзанимљивији, најличнији, најспецифичнији, зато што је политички, покретачки, емотивни албум, са највише дубине. Ето, зато је најбољи.
* Многобројни музичари обрадили су песме „Пинк флојда“, свиђа ли вам се неко?
– Пресрећан сам што људи обрађују песме, јер је то највећи комплимент који могу да дају песми и групи. Једна од „Дикси чикс“ Натали Мејнс је у Америци управо објавила први албум „Mother“, а насловна ствар је обрада моје песме „Mother“. Срећан сам што је то снимила баш она која је 2003. године устала и дигла глас против америчке инвазије Ирака, катастрофалног дела америчке политике. Била је на сцени и рекла председнику да треба да се стиди, што је било врло храбро, па је платила цену за то, јер дуго није могла да сними албум. Скидам капу свима који се боре за оно у шта верују и говоре што им је на уму.
* Какав је био ваш однос са Сидом Баретом?
– Сид је мртав неколико година и мој однос са њим је сада у успоменама. Он је полудео 1968. и од тада се више нисмо дружили. Знао сам га од своје дванаесте године, дакле од 1955, па док није полудео. Значи 13 година, али предивних година. Били смо врло блиски, заједно смо основали „Пинк флојд“, без његове креативности и текстова, „Пинк флојд“ сигурно не би постали оно што су. Био је изузетно значајан и тужно је то што му се догодило. Волео бих да је данас ту, стари интересантни момак са којим могу да седим и разговарам и да нам буде одлично. Али, није. Зато морам да га се сећам и идем даље.
* Како објашњавате да је албум „Wish you are here“ посвећен Барету, постао најпопуларнији албум?
– Да, био је инспирација за неколико песама које сам написао. Једна је „Shine on you crazy diamond“, али, под а, није био инспирација за остатак плоче, и под б, то није баш најпопуларнији албум „Пинк флојда“. Ипак, по успешности далеко су популарнији „Зид“ и „The dark side of the moon“.
* Слажете ли се да је по вашем одласку „Пинк флојд“ добио комерцијалнији звук?
– Реч комерцијално једино можете користити кад говорите о резултатима и продаји. Радије не бих да говорим о албумима које су Дејвид, Ник и Мик снимили откако сам отишао. А снимили су два.
* Колико трагична судбина вашег оца има везе са мотивом Другог светског рата који се често помиње у вашим песмама?
– Овај шоу је врло антиратни, врло политички и много покушава да саосећа са свим људима који су изгубили вољене у конфликту, било да је то рат или било који други облик агресије и насиља. Али, не губимо у рату само људске животе, већ и финансијска средства која смо могли да искористимо да учинимо себи живот удобнијим и бољим. Нема ту мистификације, има екстремно богатих и сиромашних. Поготово у Америци где живим, али и у остатку света. Зато нисам изненађен што је ЕУ у кризи, што видим шта се дешава у Грчкој, Шпанији и Италији. Потпуно разумем бес младог незапосленог човека у Европи и зашто је толико много протеста на улицама. Проблем је што у овим тешким временима пропагандна машина ради тим темпом да се стиче утисак да нису банкари криви, него неки други људи. Одједном желимо да кривимо емигранте, Арапе и Муслимане. Ви на Балкану сте после 1990. имали ужасни грађански рат са много жртава. Држим вам палчеве да задржите границе и добре суседске односе. Ми не бирамо где ћемо се родити. Али свако дете кад одрасте треба да се бави продуктивним радом, а не да буде агресивно и напада друге.
