Прочитај ми чланак
Беседом Љубивоја Ршумовића, свечано је отворен Међународни београдски сајам књига, 58. по реду, а манифестацију је у име Пољске, земље почасног госта, поздравила књижевница Олга Токарчук. Ршумовић је исказао задовољство због тога што пољска култура има почасно место на овогодишњој смотри књиге, али није изневерио ни своју верну публику – децу, говорећи
„Верујемо да нам је пољске писце довео нобеловац Хенрик Сјенкјевич, који нас непрестано пита Quo vadis? Који се чуди што нас ове године није било на Франкфуртском сајму књига! Али, који се и радује што је Београдски сајам добро разумео књигу Душка Радовића ’Поштована децо’, па је испоштовао најмлађе тиме што је позвао једног њиховог другара да свечано отвори овај Сајам!”
У свом обраћању, Ршумовић није изоставио ни Доситеја, који је знао да писменост отвара очи људима, против оних „звона и прапораца” – догми и незнања! „Писмен народ чита, а неписмен слуша! Писмен размишља својом главом, а неписмен туђом!”, рекао је Ршумовић.
Овај наш познати писац за децу запитао се да ли ће дигитално доба истиснути класичну књигу из свакодневног живота и одмах негацијом одговорио на то питање:
„Из године у годину овај Сајам књига понавља то не! Тешко је поверовати да све те нове, малолетне играчке, ма колико корисне, попут компјутера, могу да угрозе књигу с преко две и по хиљаде година тешког искуства! Најтеже је имала у седмом и осмом веку, када је сагорела Александријска, најпознатија библиотека старих народа, и кад је уништено 700.000 свезака с целокупним научним и литерарним благом Грка и источних народа! И српска књига је преживела тешку несрећу: Хитлерово бомбардовање националне библиотеке у Београду 1941. Године”, додао је Ршумовић, подсећајући и на речи Светог Ћирила о значају књиге у просвећивању и очувању народа, као и на најбољу књигу протеклог миленијума, Егзиперијевог „Малог принца”: „Захваљујући ’Малом принцу’ данас можемо са сигурношћу причати како: ’Људи више не живе у бризи: ко нема у глави има у књизи’!”
Као да је свој поздравни говор написала у дослуху с Љубивојем Ршумовићем и као да је знала да ће ове године на Сајму више пажње бити посвећено најмлађима, Олга Токарчук, овогодишња пољска кандидаткиња за Нобела, напоменула је: „А онога ко по овим широким ходницима прође покрај детета које чита, молићу да има на уму: читање је свето стање. Дете које чита никад не треба ометати”. Олга Токарчук указала је на то да говори на отварању Сајма књига у граду који је искусио сву горчину историје, али и у земљи из које су поникли Иво Андрић, Данило Киш, Миодраг Булатовић, Милорад Павић, Давид Албахари. У својој малој оди књижевности, Олга Токарчук закључила је да нас литература подстиче да желимо и да тражимо, да нам омогућава да учествујемо у животима других људи. „Књижевност је за мене посебан и још прилично тајанствен начин људске комуникације. Такав, у рационалне оквире тешко уклопив вид преношења искустава, знакова, смисла, омогућава детету да открива и упознаје свет на најбољи могући начин. Јер дете тада има једину и непоновљиву могућност, коју му не могу заменити ни филм, ни све популарније компјутерске игрице, а то је оно вербално, емоционално и социјално прелажење у другу личност. То је стање тренутног ишчезнућа, одбацивања свога ’ја’ које нам контролисано и безбедно омогућава да будемо једно време неко сасвим други, да превазиђемо границе сопственог овде и сада. Сећате ли се како сте пре две-три недеље били Ана Карењина? А оне две суморне вечери кад сте били Грегор Самса из Кафкине приповетке?”, казала је гошћа из Пољске.
Свечаност отварања 58. Међународног београдског сајма књига увеличана је „Фугом за Црњанског”, у режији Иване Вујић, а поводом 120 година од рођења овог нашег великог писца.
(Политика)
