Краљ Александар Први Карађорђевић платио је скулптуру „Мајка Хрвата”, познату и под именом „Повијест Хрватске” Ивана Мештровића, која се налази испред Белог двора. Архив Југославије јуче је послао „Политици” скенирани рачун да су краљеве обавезе према аутору Ивану Мештровићу намирене.

У тексту „КАЖУ ДА ЈЕ ТО ЊИХОВО: Загреб ће тражити „Мајку Хрвата“ из Београда” у суботу је београдска Политика писала да хрватске власти траже да им се врати скулптура јер је Мештровић у свом писму оставио податак да је она наменски урађена за музеј у Хрватској и да је само посуђена краљу Александру. Цитиран је текст из „Глобуса” где се доводи у питање да ли је краљ платио скулптуру и у том контексту се лицитира са више противречних података.

Уз одобрење Миладина Милошевића, директора Архива Југославије, јуче су из Архива послали решење Двора Њ. К. В., датирано деветог маја 1934, у ком пише:

„Решење да се из благајне Његовог Величанства Краља исплати г. Ивану Мештровићу, академском скулптору, 200.000 динара на име хонорара за кип ‘Повијест Хрватске̕ и 55.145 динара на име трошкова за превоз и израду кипа ‘Повијест Хрватске‘.”

Из Архива лист Политика је добила и рачун Народне банке Краљевине Југославије из 12. маја 1934. године. У њему пише: „Данас сте нам положили за исплату по телеграмском наређењу господину Ивану Мештровићу преко наше филијале у Загребу 255,145 динара, плус провизија 153 динара, и телефонски трошкови 25 динара. Укупно 255,323 динара.”

У београдској архивској документацији чува се и рачун трошкова за превоз и израду кипа „Повијест Хрватске” из 25. априла 1934, који обухватају трошкове за искрцавање блока, исплату за превоз материјала, за резање сувишних комада камена, рачун за клесање базе кипа, за паковање, превоз и искрцај.

Агилни Душан Јончић, начелник Одељења за информисање и објављивање архивске грађе и међународну архивску сарадњу, пронашао је ове рачуне у фасцикли број 152 где се чувају поруџбине и откупи за уређење двора на Дедињу.

Хрвати су, међутим, истакли да ће и у случају да је скулптура плаћена, наћи начин да се договоре да је врате у своју земљу, желећи да поштују вољу аутора. У Хрватској, интересантно је, постоји више гипсаних модела ове скулптуре на основу које су урађени одливци, а једна у бронзи налази се у Загребу. Дакле, Хрвати нису остали без „мајке”, али истичу да је скулптура од белог мермера у Београду коначна Мештровићева верзија исте теме…

Мотиву мајке Мештровић се враћао више пута – у делима „Моја мати”, „Моја мајка”, „Мајка у размишљању”, а историчарка уметности Вера Хорват Пинтарић сматра да је „Мајка Хрвата”, позната и као „Повијест Хрватске”, најупечатљивија вајарска посвета мајци уопште у хрватској историји уметности.

Какав ће бити епилог ове приче, која страна ће да попусти, ко је у праву? Да ли треба да се поштује воља аутора или плезир учињен једном владару који је купио вајарски рад? Најзад, ако је Мештровићева жеља била да скулптура заврши у Хрватској, зашто ју је продао Београду?

У Белом двору су листу Политици рекли да не виде разлог зашто би скулптуру враћали када је купљена. Штавише, они питају „где се налази рачун на основу којег они тврде да скулптура припада њима и да треба да им се врати”.

И коментари читалаца на суботњи чланак о „Мајци Хрвата” на сајту Политике крећу се од љутитих полемика, задртих политичких препуцавања, до духовитих:

„А вечерас ће упознати и тату у ватерполу…” . Читалац који се потписао као „Тито агент” написао је: „Ако је Мештровић то продао Србима, зашто би Срби имали икакву обавезу да је враћају баш Хрватима. Је ли украдено? Није…”. Читалац потписан са „мајка таоц” каже: „Скулптура која Србији ни културолошки ни правно не припада завршиће на међународном суду. Исход пресуде је већ јасан.”

Неки „коментатори” сматрају да ће нам ускоро тражити Незнаног јунака на Авали, Споменик захвалности Француској или Победника са Калемегдана, све чији је аутор Иван Мештровић.

Већина читалаца дели мишљење да је скулптура наше културно благо и да се не може тек тако отуђити…

Извор: Политика – Мирјана Сретеновић

Ознаке: Иван Мештровић, Мајка Хрвата, Србија, уметничко дело, Хрватска