Прочитај ми чланак
Пре неколико сати званично је почела 49. Гитаријад у Зајечару. Овај музички фестивал је убедљиво фестивал са најстаријом традицијом и идуће године ће прославити пола века свог постојања. Многи су поносни на Гитаријаду, као на нешто своје. Годинама је Бора Чорба био тај који је упућивао прве речи…
Вечерас се окупило пуно људи. Бина је профсионално одрађена. озвучење квалитетно, чак је и један дрон шарао по небу снимајући кадрове овог лепог призора. Организатор се потрудио да инсталира небројано пуно точилица за пиво поређане на по пар метара испод низа сунцобрана са натписом – Зајечарско пиво. Неколико угоститеља нудило је пљескавице и још по нешто са роштиља. Присутност великог броја полицајаца и гомиле младића са мајцама на којима пише „секјутити“, уливало је поверење и обећавало мирно и контролисано вече. На први поглед све је перфектно – АЛИ… једно ВЕЛИКО АЛИ
ПРВИ ДАН ГИТАРИЈАДЕ БИО ЈЕ АПСОЛУТНО И ТОТАЛНО ПОСВЕЋЕН И ПОДРЕЂЕН – ХРВАТИМА.
Од толико наших бендова, организатор је себи дао за право да доведе Хрвате који су буквално отворили Гитаријаду. Шетајући кроз масу света, чули су се, више мање идентични коментари. Никоме није јасно зашто је то тако. И никоме није јасноко је решио да тако буде и ко је одобрио да се то деси. Хрватски извођач Дарко Рундек, добио је скоро два сата времена да означи почетак Гитаријаде. Одмах иза њега, бину је преузео Златан Стипишић – Џибони. Вероватно још увек пева, пошто смо напустили Гитаријаду из недостатка толеранције и поштовања нечега што не разумемо.
Да би доживљј био још већи, чаша Зајечарског пива продавала се по невероватној цени од 170 динара. Сви које смо срели су негодовали и рекли да је то скандалозно. Касније смо незванично сазнали да је апсолутни монопол на све што се продавало унутар ограђеног простора, за јело или пиће, нуђено у оквиру фирми и фирмица које су, у суштини, подрећене или боље речено потлачене једној особи, тој истој особи која уз помоћ својих полтрона и марионета на положају државних институција и даље успева да буквално наплаћују рекет и уцењују апсолутно све угоститеље у граду.
Неколико продаваца кокоица и мекица успело је да постави своје столове 200 метара од улаза у ограћен простор, надајући се да ће успети бар нешто да продају људима који пролазе.
Након свега, питамо се само, да ли би неки наш бенд био уопште позван у лијепу њихову на неки фестивал као и то колико минута би се задржао на бини пре него што би га каменовали и пребили. Питамо се само зашто се Зајечарцима продаје Зајечарско пиво по цени 4 пута скупљој од уобичајене, зашто је обезбеђење доведено из Београда, као и зечице које су мењале 3 празне чаше за привезак за кључеве, Питамо се зашто ниједна ћевабџиница није могла ни да примирише улазу са својим производима, једном речју зашто смо дозволили да нам смрад отме нешто што је наше.
Ако се томе дода да је Мото Скуп, који се истовремено одржавао годинама, склоњен цео километар од бине, као и то да је неколико радника паркинг службе поделило на стотине казни за неплаћен паркинг на површини која се од ове године наплаћује, дајемо себи за право да констатујемо да је шака јадника и бедника од Гитаријаде, као највећег и фестивала са најдужом традицијом, направила највећу срБску срамоту.
Нико нам није крив – сами смо криви.
Извор: СНФ Србски Национални Фронт; СРБИН.ИНФО
