Прочитај ми чланак
Дигитална архива рукописне заоставштине Иве Андрића завршена је и она је данас представљена на Филолошком факултету у Београду. У електронску форму стављена је грађа драгоцена за изучавање, као и бројни Андрићеви текстови који културној јавности уопште нису познати. Овим је и окончана прва фаза пројекта Целокупна дела Иве Андрића.
Лични фонд нобеловца у власништву је Задужбине “Иво Андрић” која је искључиви носилац ауторских права, а чува се у Архиву САНУ.
Задужбина је уступила право да се дигитализују Свеске Задужбине, Каталог Личног фонда, чији су аутори Олга Мучалица и Анђелија Драгојловић и, надасве најважније, рукописну заоставштину Иве Андрића сачувану у Архиву САНУ.
– Дигитализација грађе, у којима је и она која до сада није објављивана, драгоцена је за историјско, политичко и књижевно закључивање. У електронску форму стављени су и бројни Андрићеви текстови који културној јавности уопште нису познати.
Укупан обим дигитализованих рукописа доступних Архиву САНУ износи 118.100 докумената и они су претраживи по упитима: каталошки број, група докумената, подгрупа докумената, архивска кутија и опис докумената, чиме се прати структура каталога личног фонда, која наравно у потпуности одговара огранизацији фонда у Архиву САНУ – каже Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду.
Даља употреба овог материјала биће условљена заједничком одлуком Задужбине, Архива САНУ и Филолошког факултета, а сигурно је да ће бити доступна научним истраживачима и заштићена од злоупотреба.
– Ово је не само значајно као целина, већ и као прва и огледна база рукописних докумената једног писца у Србији, а слична нам није позната ни у свету. По овом обрасцу се даље отвара пут за заштиту и дигитализовање других личних фондова наших писаца, а омогућили смо заштиту фонда, олакшан приступ драгоценим материјалима, посвећено научно истраживање и текстолошке анализе које нису ограничене радним временом Архива или заинтересованошћу другог корисника за исти документ.. – истиче декан Филолошког факултета.
Наводи и да је на састанцима Уређивачког одбора одлучено, између осталог, да се на Филолошком факултету оснује Центар за текстолошка истраживања, да прва фаза пројекта рада на Целокупним делима буде дигитализација Андрићевог личног фонда, као и да се обезбеди научни и друштвени легитимитет пројекту који се одвија под покровитељством председника Србије.
– Критичко издање Целокупних дела Иве Андрића озбиљан је и одговоран чин националног, научног и академског чувања наше баштине у сврху развоја научних истраживања, а на наше велико незадовољство можемо скрушено да признамо да је мали број писаца у нашем народу чије је стваралаштво заокружено критичким издањем целокупних дела – додаје Вранешева.
Емир Кустурица, творац града – споменика посвећеном Иви Андрићу, истакао је да имамо људе који се у тренуцима велике дезинтеграције, политичких притисака који се по ко зна који пут дешавају, удружују по осећањима и дужности.
– Поводом јубилеја, 50 година од Андрићевог добијања Нобелове награде, политичари су га ставили на пртљажник аеродрома као да је какав модни детаљ, а из моје реакције на то, из гнева, настао је Анрдићев институт са идејом да извади из заборава великане. Акција позива на буђење свести о нашим великим људима, не на буђење шовинизма, већ на подсећање ко смо и где идемо – каже Кустурица.
Филолошки факултет је иницирао подухват припреме Целокупних дела Иве Андрића, а у сарадњи са Задужбином Иве Андрића, САНУ, Андрићевим институтом, Народном библиотеком Србије, Институтом за књижевност и уметност, УБ “Светозар Марковић“, Филолошким факултетом у Новом Саду, Филозофским у Нишу и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
О значају Дигиталне архиве рукописне заоставштине Иве Андрића данас су говорили и Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја, као и професори Јован Делић и Александар Јерков, и директор Задужбине “Иво Андрић” Драган Драгојловић.
(Блиц)
