Како су филмски критичари и медији из Хрватске видели „Дару из Јасеновца“?

15:02 23.02.2021.

„Дара из Јасеновца, порнографија насиља под заштитом Вучићева режима“, „Ужас усташких злочина приказан је на катастрофалан начин“, „Не може се прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима“ – неки су од наслова филмских критика које су се појавиле о „Дари из Јасеновца“ Предрага Гаге Антонијевића у хрватским медијима након телевизијске премијере на јавном сервису Србије.

У тексту објављеном у Вечерњем листу стоји да „Дара из Јасеновца“ очигледно претендује да буде српска „Шиндлерова листа“ – „филм који ће говорити о патњама једног народа и фашистичким злоделима“, али да пада у оном најбитнијем – „главној радњи и плошно написаним ликовима“.

Аутор Самир Милла наводи и да филм и јесте и није „јефтина српска пропаганда усмерена против Хрватске и католичке цркве“, те додаје да у Антонијевићевом остварењу има и неколико фактографских грешака везаних за усташке униформе, слике на зиду учиниоце у Старој Градишки, те да у логору нема баш ниједног Хрвата.

Највећа замерка односи се на градњу ликова, који су већином набацани за потребе појединих сцена, због чега ће се просечан гледалаца вероватно и збунити.

„Нитко не може порећи да су се у Јасеновцу догађали страшни злочини, да је Анте Врбан убијао дјецу у подруму плином, људи убијани маљем и клани великим ножевима, но то не значи да су се од тих ликова требале направити карикатуре. Редатељ је тако направио сличну ствар као примјерице Оја Кодар у филму ‘Вријеме за’ или Јаков Седлар у ‘Четверореду’“, пише између осталог Вечерњи лист.

Ненад Полимац у Јутарњем листу истиче да је Антонијевић погрешио кад је гурнуо филм у такмичење за Златни глобус и Оскара „јер се нашао у друштву у које не спада“.

„Није то изданак ‘wорлд цинема’ који тамо просперира, прије провинцијални урадак (узгред, врло често на солидној занатској разини која је, рецимо, нашем „Четверореду“ недоступна) што своди рачуне у ни данас разријешеним националним сукобима. Је ли то антихрватски филм? Прије би га се могло прогласити антиусташким, што је крајње легитимно, али занима једино публику с ових простора“, истиче аутор додајући да је антикатолицизам у филму пак проблематичнији.

На порталу Индекс.хр пишу да ће максималан домет филма „Дара из Јасеновца“ бити да служи „као повод кафанским свађама или као уље за увијек ватрене интернетске расправе српско-хрватског националистичког талога“.

Како су филмски критичари и медији из Хрватске видели „Дару из Јасеновца“? 2

„Када се националисти дохвате тешких и трагичних тема, попут усташког погрома над Србима, Жидовима, Ромима, али и неподобним припадницима других народа, понајприје комунистима, исход не може бити бољи од Даре из Јасеновца“, стоји између осталог у тексту.

Владимир Матијанић пише и да „када Вучић, Вулин, Гојковић и друштво стану иза неког попут Антонијевића, резултат не може бити бољи“.

„Порнографија насиља у служби режима једног од опскурнијих хушкача из деведесетих. Штета теме, дочекат ће, ваљда, неко боље вријеме, ако икад дође“, сматра аутор.

Упитан да прокоментарише одјек „Даре из Јасеновца“ у Хрватској, филмски критичар Јурица Павичић каже да људе у Хрватској све то неодољиво подсјећа на прилике у њиховој кинематографији 90-их, у доба Туђмана.

– Има ту пуно сличности. Националистичка аутократска власт која сматра да је њен народ под повијесном стигмом. Покушава се преко филма представити у другом свјетлу, као жртва. Узима сегмент повијести у којем доиста јест било тако. Издашно се финанцирају филмови који одговарају тој политичкој агенди. Најбољи режисери виде да је ријеч о агитпропу с политичком агендом па се уклањају од таквих пројеката, а у празан простор упадају осредњи или лоши аутори. Снимали су збиља грозне филмове – као што су „Вријеме за“ Оје Кодар, „Цијена живота“ Богдана Жижића или „Богородица“ Невена Хитреца – који би потом добивали грозне критике у иноземству, а то би онда изазивало фрустрацију и теорије завјере о српском (сада: хрватском) лобију. Мислим да видите и сами да ту има пуно подударности – каже Јурица Павичић за Данас.

Он додаје да се „Дара из Јасеновца“ „факат и поетички подударан с примерима из хрватских 90-их“.

– Чак и по метафоричкој употреби вјере (дрвени крст) и по повезивању зликоваца и скаредног секса. Али оно што мислим треба особито забрињавати српску јавност је то што се ово – изгледа – претвара у почетак тренда, баш као 90-их у Хрватској. Ето, сад читам да ће се издашно финанцирати филм о случају „жута кућа“ којег би требао режирати амерички никад-чуо редатељ који на имдб-у има 21 „upcoming project“, задњи му је филм зарадио у САД 14 тисућа долара, а на Rotten Tomatoes има 0% позитивних критика – наглашава филмски критичар.

Он додаје и да „док Вучићева културна политика просипа новце на такве опскуранте, истодобно Србија има генерацију феноменалних младих режисера који су снимили бриљантне прве филмове, а никако да дочекају други“.

– Кад су се појавили први филмови Владимира Перишића, Николе Лежајића, Маје Милош, Огњена Главонића и Марка Ђорђевића, мени се, као и многим филмских критичарима, чинило да је пред вратима једна од најдаровитијих генерација коју је српски филм икад имао, нови „црни вал“. У међувремену је код неких прошло и 10 година, ниједан није снимио други филм. А умјесто да новце да њима, српска културна политика издашно финанцира америчког треш-режисера који ће снимати филмове о вађењу бубрега. Све у свему то је, ако мене питате, голи клишеј: националисти увијек прво униште националну културу – закључује Јурица Павичић.

ТВ премијера

Филмски критичар Јурица Павичић истиче да му је једини познати случај да се филм пуштао на јавном сервису пре биоскопске дистрибуције опет из хрватских 90-их.

– У јесен 1999. је ХРТ пустила Седларов „Четвероред“ као серију прије кино-дистрибуције јер су покушали утјецати на исход избора, да људи не гласају за СДП. Изборе су изгубили, први пут дотад. Филмови и доста сличе, само што је Антонијевић ипак писменији режисер и имао је већи буџет – истиче Павичић.

„Дара“ на Јутјубу

Телевизијску премијеру на јавном сервису Србије пратило је више од 2,6 милиона људи у Србији, али је захваљујући емитовању на Радио-телевизији Републике Српске, те на каналу ТВ Прва Црна Гора, програм био доступан и изван наших граница. Осим тога, иако је било онемогућено премотавање садржаја преко телевизијских провајдера, „Дара из Јасеновца“ је већ исте вечери била доступна на Јутјубу, а у тренутку писања овог текста постоји барем пет снимака филма на овој платформи која су до сада имала приближно 600.000 прегледа.