Прочитај ми чланак
(Политика)
Питање обележавања два века Његоша несумњиво је и политичко. Чују се ставови да овај јубилеј има значај за српски народ у Црној Гори, али да је реч о политичким приликама у којима се упорно настоји да се Његош насилно избрише из корпуса српског језика. Постоји и мишљење да је Србија препустила Његоша Црној Гори, извршила неку врсту цензуре, да више не би било „замерања”. И као увек, када је реч о националном, са ове или оне стране, Његош је „најпогоднији” да буде уплетен у неку од актуелних расправа, почев од школске лектире, па до бивших ратишта. Међутим, поред политичких разлога, уобичајеног недостатка новца, поставља се и једно чисто бирократско питање, (пошто је 21. век такође и век бирократије): да ли се у Србији довољно озбиљно и амбициозно кренуло у читав пројекат обележавања два века Његоша?
У сваком министарству, па и Министарству културе, рећи ће вам да је сваки озбиљан пројекат потребно пријавити најмање годину дана унапред, да би новац био одобрен. Тако да и рокови у овом случају могу да буду спорни. Али, и поред рокова, систем, а посебно систем вредности остаје неизлечива рана.
„Став научника о Његошу је једно, они су интересовање за његово стваралаштво показали пристајући да учествују на великом Међународном скупу ’Његош у свом и нашем добу’, који је био планиран за почетак новембра. Међутим, став државе нешто је друго. Очигледно је да новца у буџету недостаје, али проблем је и вредновање ствари. Ако нема ваљаног вредновања у култури, не знам где ће га бити. Обележавање два века од рођења Његоша чак и није искључиво питање националног у култури, то је општенародна тема”, каже за наш лист проф. др Душан Иванић, члан Организационог одбора поменутог научног скупа.
Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, објаснила је за наш лист да је овај савет учинио све што је било у његовој моћи поводом обележавања два века Његоша у Србији, али да ипак није прошао предлог дат Министарству културе.
– Већ се касни и са организацијом обележавања стогодишњице смрти Стевана Стојановића Мокрањца, која се навршава следеће године. Иницијатива за овај јубилеј потекла је од САНУ, а подржао ју је Национални савет за културу. Иначе, и Унеско је овај датум уврстио међу важне годишњице, и ако бисмо хтели Мокрањчеву музику да представимо у свету, за то је потребно више времена – нагласила је Исидора Жебељан.
Драмски уметник Михајло Миша Јанкетић, који се већ дуго бави Његошевим стваралаштвом, игнорисање овог мислиоца види и као део општеприхваћеног става:
– То је нешто што је већ постало навика нашег народа, а овај тренутак у којем сада живимо налаже да се бавимо само собом да бисмо опстали. Тако да ни величине, ма какве оне биле, немају више места у нашој ускогрудости, и у паници да преживимо. Његошева порука је васељенска, коју ми нажалост још увек, изгледа, нисмо у стању да досегнемо. Зато је из све немоћи и игноришемо – додао је Јанкетић.
Писац Игор Маројевић, у свом опозиционом маниру, мишљења је да „све зависи од тога шта у ствари хоће да се постигне”.
– Ако у Србији жели да се настави с прославама јубилеја по мерилима локалног времена, и да би неким културним радницима било омогућено да одрже колико-толико уносне кланове са неким од значајних покојника, свакако би требало да уложе у подсећање на Његоша, јер је он био талентованији писац од многих које сматрамо класицима. Али, уколико у културу жели да се укључи промишљање духа времена, онда у овај јубилеј не би требало уложити ни динара, осим можда у нека језичка истраживања дела Његошева – сматра Маројевић, и закључује:
– Можда је овакав став у локалним условима радикалан, али ако Србија и српска култура хоће да се модернизују, како изменити параметре ако не на радикалан начин? На крају крајева, превага локалног осећања за време над универзалном кључни је проблем нашег друштва откако смо се ослободили Турака.
Ипак, како сазнајемо од Љубинке Милинчић, нашег познатог преводиоца са руског језика, за разлику од Србије, Русија обележава Његошев јубилеј.
– У Тверу је, поводом дана словенске писмености, у мају, говорено о Његошу. У децембру ће најпре у Москви, а онда и у Петербургу, на Међународним културном форуму, бити одржано вече посвећено Његошу, а у штампи је и први превод Његошеве песме „Ноћ скупља вјека” на руском језику. Све су то Руси финансирали, а два предлога – један Канцеларији за дијаспору и други Министарству за културу да буду суфинансијери ових догађаја – одбијена су – каже Љубинка Милинчић.
У Црној Гори обележавање два века Његоша дешава се под називом „Његошевих 200”, и носилац неколико културних програма и манифестација у овом послу је Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић”. Поред осталог, тим поводом организује израду дигиталне колекције „Петар Други Петровић Његош” (планирано је да колекција садржи око 10.000 скенираних страница, а портал би требало да буде завршен до 31. октобра), затим изложбу превода „Горског вијенца” из фондова НБЦГ…
