Прочитај ми чланак
Полако али сигурно, електронске књиге почињу да освајају наше тржиште и стичу све више поклоника – издавачка кућа „НМ либрис“, основана пре неколико месеци, на свом сајту до сада је понудила 300 е-дела из српске и светске књижевности, од почетка писмености, до савремених стваралаца.
У овој малој кући група ентузијаста намерава да целокупно књижевно и научно наслеђе стави на једно место и да буде доступно свима по веома повољним условима. Први међу њима, уредник Милан Тасић, за „Новости“ каже:
– Ни код нас ни у свету читаоци још нису искусили све предности које нови вид објављивања књига носи, највише због тога што су електронске књиге и даље неоправдано скупе, једва су нешто јефтиније од штампаних издања и захтевају од корисника додатна улагања у куповину специјалних читача. Због тога смо се одлучили да нашим корисницима понудимо е-књиге које се могу читати из било ког уређаја који власник већ поседује, било да је то персонални рачунар, специјални читач, таблет или мобилни телефон. Битно је само да корисник има приступ интернету. Целокупни садржај нашег сајта .нмлибрис.цом годишње кошта 12 евра и та цена се не мења без обзира на број новообјављених књига. Иначе, све је веће интересовање наших савремених стваралаца да им се књиге објаве у овој форми.
Бесплатно читање на сајту издавачке куће „НМ либрис“ налази се и 30 књига које се могу прочитати бесплатно. Међу њима су Његошева „Луча микрокозма“, Стеријини „Родољупци“ и „Песме“, „Све ће то народ позлатити“ Лазе Лазаревића, Нушићев „Покојник“, Домановићев „Сан једног министра“, „Писма Харалампију“ Доситеја Обрадовића…
Сајт је веома прегледан јер су књиге разврстане по жанровима, а до сада су објављена дела Светог Саве, Теодосија, Венцловића, Доситеја, Змаја, Бранка Радичевића, Његоша, Домановића, Лазе Лазаревића, Симе Матавуља, Борислава Станковића, Сремца, Вукове књиге народних песама и приповедака… Савремену српску књижевност засад, кажу, објављују селективно, настојећи да понуде књиге потврђене вредности међу којима су дела Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Мира Вуксановића, Рајка Петрова Нога, Драгомира Брајковића…
Понуђене су и књиге из језичке културе, популарне науке, а посебно је велики број наслова из лингвистике наших еминентних стручњака (Предраг Пипер, Милка Ивић, Павле Ивић, Драгољуб Петровић, Срето Танасић, Бранко Тошовић, Милан Шипка…) На сајту су и велика дела светске литературе, књиге Флобера, Твена, Гетеа, Шекспира. Велики је број књига из обавезне школске лектире, а у следећа три месеца објавиће готово сва дела које би основци и средњошколци требало да прочитају у току школовања. Ово је посебно значајно за школске библиотеке које кубуре са бројем и квалитетом књига на својим полицама, па би, с обзиром на чињеницу да готово све имају рачунаре, лако могле да свој књижевни фонд обогате. Понуда се шири свакодневно, тако да ће до краја ове године на овом сајту бити више од 700 књига, а међу њима, што је посебно занимљиво, и вредних рукописних дела до којих није лако доћи у библиотекама.
– Највише због тога што се налазимо на самом почетку информатичке ере, ма колико нам изгледало да живимо у технолошки високо развијеном свету, постоји апсолутно неоправдана бојазан да би електронске књиге могле да угрозе књигу уопште – каже Тасић. – Управо супротно, већ сада се јасно види да ће допринети опстанку књиге и повећати читаност. Мења се само форма, од камених плоча и пергамента, од папира дрвених и оловних плоча, до офсетне и дигиталне штампе и, на крају, до електронских издања. До једног издања за цео свет. Не би требало заборавити чињеницу да је суштина књиге да буде прочитана а не да представља украсни предмет на полицама. Вратимо се, дакле књизи, ма у којој форми била објављена.
ЕЛЕКТРОНСКИ ПИРАТИ
Упозоравајући да је врло важно направити разлику између онога што заиста јесте електронска књига и онога што се са тим именом налази на Интернету, Тасић истиче:
– Скениране књиге које су без икаквог права постављене на Интернет јесу најгори могући пиратски чин који се мора оштро кажњавати. Не сумњам да ће ускоро у многим земљама бити усвојени законе који ће ове модерне гангстере сместити тамо где им је и место. Такође, многи дигитални записи који се појављују као е-књиге не испуњавају основне стандардне услове а то је – да књига има свог уредника, да буде лекторско-коректорски обрађена, технички и ликовно уређена и да читалац не може да мења њен садржај. Зато се многе електронске књиге у ствари не могу назвати књигом већ дигиталним записом, а то је за сваког писменог човека огромна разлика.
(Новости)
