Прочитај ми чланак
Домаћи продуценти сматрају да се доношењем уредбе о финансијским подстицајима за филмску продукцију (коју су најавили потпредседница Владе Зорана Михајловић и министар привреде Жељко Сертић), не решавају многи проблеми српске кинематографије. Јер, како истиче Удружење филмских продуцената Србије, она ће се односити само на стране продуценте, али не и на домаће.
И мада је овај потез државе дошао после дугогодишњих апела филмских радника да Србија годишње губи десетине милионе евра, јер за разлику од околних земаља нема регулативу за подстицај страним продуцентима који снимају овде, УФПС се позива на европско законодавство и тражи иста права. У обраћању надлежним институцијама – Филмском центру Србије, Министарству културе, министарствима привреде и финансија, оно истиче да је Србија добила статус кандидата за преговоре приступу ЕУ, и да ће брзо доћи до потписивања New Cinema Communication Act-а, основног законског акта ЕУ којим се уређује питање државних подстицаја за аудиовизуелни сектор.
ПОНАВЉАЊЕ ГРЕШАКА
– Можда ће Министарство привреде посегнути за бољим односом, петнаест према пет одсто, који је нешто повољнији за домаће ствараоце. Без предложеног „коректива“ домаћи филмови ће потпуно нестати. То се догодило у Чешкој и Бугарској пре него што су у ове земље дошле стране екипе да снимају. Ваља учити из негативних примера из окружења и не понављати исте грешке. Наравно, под условом да нам је стало до домаћег филма, националне културе и српског језика – истиче редитељ Драгојевић.
Овај акт налаже законодавствима европских земаља и земљама кандидатима за пријем у чланство да у погледу законске регулативе подстицаја не сме доћи до дискриминације домаћих продуцената. Односно, да националном уредбом мора да буде обухваћено свако кинематографско и телевизијско дело које се снима на територији те земље, и које је ангажовало држављане те земље на извођењу пројекта. Под овим се наводе: страни сервиси, већинске и мањинске копродукције, домаћи филм финансиран домаћим новцем и телевизијске серије, истиче се у захтеву.
УФПС наводи и примере за овакву регулатуру у пракси свих земаља у региону, као и у свим развијеним земљама ЕУ, којима је заједничко да се подстицаји односе и на страна, и на домаћа кинематографска дела, и то на основу New Cinema Communication Act-а. Износи и критеријуми за подстицај су различити – у земљама ЕУ, у 2015, крећу се од 17 до 32 одсто, а у земљама изван Уније иду и до 45 одсто.
Редитељ Срђан Драгојевић, члан председништва Групације за кинематографију, подсећа да је на састанку у Привредној комори Србије усаглашено компромисно решење и предлог да повраћај уложених средстава за иностраног улагача буде 16 одсто, и четири одсто за домаћу кинематографију. То би ишло у буџет ФЦС као додатни извор средстава за домаћи филм.
– Намерно инсистирам на компромису, који се код нас, нажалост, тешко постиже, иако је то једини начин да се ствари помакну с мртве тачке. Ни страни пружаоци услуга нису потпуно задовољни, јер је тај проценат мањи него у Хрватској и земљама у окружењу, али нисмо ни ми, јер смо сматрали да би тај однос требало да буде нешто повољнији у корист домаће кинематографије.
ПОТРЕБЕ ПРОФЕСИОНАЛАЦА
Продуцент Мирослав Миша Могоровић, директор куће „Арт и Попкорн“, истиче да доношење уредбе обезбеђује континуитет филмских продукција и рад екипа у Србији:
– Уредба се, међутим, односи само на стране продуценте, и зато се у наредном периоду мора направити законско решење којим би се подстицаји давали и домаћим продуцентима. Треба усагласити ставове и потребе професионалаца, стручних асоцијација и свих заинтересованих страна. Зато је неопходно да струковно удружење буде укључено у тај процес, тако што би добило на увид нацрт уредбе.
(Вечерње новости)
