Прочитај ми чланак
Господо, ви који одлучујете о судбини Србије и других, по броју, малих народа, ако сте нас већ прогласили геноцидним и осудили на истребљење, побијте нас „милосрдно“, без оклевања
Познато ми је да нема колумнисте који није писао о понижавајућим и срамним пресудама хашког квазисуда. Питали су ме већ новинари шта мислим о свему томе, али ко ће га знати због чега, из интервјуа су избацили две, по мом скромном мишљењу, кључне ствари.
Да кренем од почетка. Пре више година имао сам наступ у Утрехту и, што се ретко дешава, вишак слободног времена. Двоумио сам се да л’ да идем да гледам утакмицу ФК Утрехта или да скокнем до Хага да се предам. Одлучим се за ову другу варијанту, јер је баш тада један мој врли колега изјавио да сам зрео за Хаг. Јавно, у новинама.
Неколико дана пре тога у Бањалуци смо снимали спот за песму „Дај ми лову“. Сликали смо разноразне преваре и лоповлуке, од шибицарења, преко рулета, па до класичних крађа. Нисам Нострадамус, али сам некако наслућивао да је Хаг спрдња од суда. Логично је да нисам могао ни да сањам да се ради о преварантима светског калибра.
Дакле, изнајмим камерманку и кренемо возом за Хаг. Ту се усликам на железничкој станици. Одемо и до фамозног Схевенингена, станем испред оне главне капије, код оне две куле, подигнем руке у ваздух, камера овековечи моју предају, ал’ шипак. Нико није изашао из мардеља да ме ухапси и стрпа у ћелију. Биће да нису схватили колики сам у ствари кримиланац.
Онда смо се вратили у Хаг. Испред зграде коју само изузетно глупи Срби још увек сматрају судом, постоји велика фонтана. Рекао сам камерманки да ћу пишкити у фонтану. Жена се испрепадала.
– Знате, то можемо снимити само једном!
Наравно да сам се мало зезао. Пишање сам фингирао. У монтажи смо додали импресиван млаз воде, тако да је у финалу изгледало као да стварно мокрим у фонтану. Важно је да напоменем да се све то догађало неколико дана уочи суђења Слободану Милошевићу и да ни у ком случају није представљало подршку његовом лику и (не)делу. То је био само лични став према тој нечасној институцији. Време је показало да сам био у праву.
Све што је снимљено у Холандији убацио сам у спот за „Дај ми лову“. Не знам због чега је врло ретко емитован, ако је уопште и пуштан на некој телевизији. На нету сигурно постоји. И сматрам да је прави тренутак да се појави на свим ТВ станицама које се представљају као српске.
Реченица која ми је избачена из интервјуа гласи: „Сада је и најглупљем Србину јасно да Србија нема шта да тражи у Европској унији“. И Хаг је део те вештачке творевине, коју радо називам капиталистичком уравниловком. Али о томе другом приликом опширније.
Уопште не замерам Хрватима што се радују и славе ослобађајуће пресуде њихових хаџија (хашких осуђеника, тј. притвореника). Не замерам ни њиховим естрадним уметницима што их дочекују песмом. То само значи да су уз свој народ.
Летос је „Рибља чорба“ свирала на Шенген фесту на граници Словеније и Хрватске. Одавде смо кренули за Црну Гору, јер је следећа свирка била на Јазу. Путовали смо новим ауто-путем кроз цело јадранско залеђе, без икаквих непријатности. Напротив, стајали смо често и сликали се са фановима, а на границама и са полицајцима и цариницима. Оно што нам је привукло пажњу били су билборди на сваких двадесетак километара. Са њих су нам се смешили Готовина и Маркач. На билбордима је писало „Хрватски хероји“ или „Правда за хрватске хероје“.
Ту сам се запитао: Зашто у Србији нигде не постоје билборди са сликама српских хероја Караџића и Младића?
То је била друга реченица која је избачена из интервјуа. Зар треба да се стидимо својих јунака, српског имена, порекла, традиције и Србије?
Вероватно сам параноичан, јер мислим да светски моћници хоће да нас физички избришу са лица земље. После „анђеоског“ бомбардовања код нас рат дође као кијавица. Загађена нам је храна и вода, неплодност је све већа, биолошки нестанак Срба је питање времена.
Господо, ви који одлучујете о судбини Србије и других, по броју, малих народа, ако сте нас већ прогласили геноцидним и осудили на истребљење, побијте нас „милосрдно“, без оклевања. Немојте нас вашим идиотским одлукама провоцирати, мрцварити и понижавати.
Верујте ми да код већине Срба још увек постоје застареле особине као што су патриотизам, част, понос, па чак и инат и да никада нећемо дозволити да од нас направите послушне слугерање. Има нас много које никаквим парама не можете купити.
Толико за почетак (или почетак краја).
Ваш
П. С.
О потурици Насеру Орићу, Хашиму Тачију – Змији и слободном кољачу Рамушу не могу сада да пишем. „Новости“ су озбиљан породични лист и не иде да објављују тешку порнографију (макар и политичку).
(Новости)
