Прочитај ми чланак
У наставку ексклузивних текстова којима преносимо ратнохушкачке изјаве великодостојника Католичке цркве упућених Јужним Словенима у редовима аустроугарске војске 1914.
Љубљански бискуп — „кнезошкоф“ др Антон Бонавентура Јеглич није у тим данима највеће ратне пропаганде заостао за др Антоном Бауером. Јер, овај бискуп дао је већ дотад бројних свједочанстава о своме аустрофилству — сматрајући да је католицизму најбоље загарантиран развој у монархији с апостолским владарем. Осјећања ратничког расположења, о којима говори гроф Палфи у својој депеши 29. јула 1914, одразује се и у говорима бискупа Јеглича. Такав један говор одржао је 11. коловоза послије одслужене службе божје пред словенским војницима. А у том говору је исти дух, исти циљ. Од Рима и Беча преко Загреба, Љубљане, Сарајева и Сплита. Бискуп Јеглич, у црквеном руху и с митром на глави, упутио је војницима праве ратничке мисли:
„Мужеви! Зове вас цар да осветите оружјем у руци крајње неправедно, већ вишегодишње настојање комадања и уништења наше дивне Аустрије, под скиптром наше старославне Хабсбуршке царске породице. Зове вас цар да осветите лукаво завођење наше омладине на издајство отаџбине и цара, да, на црно срамно издајство.
Мужеви! Зове вас цар да оружјем у руци браните католичку Аустрију, нашу католичку царску породицу од заклетих непријатеља самог Исуса, присутног у сакраменту љубави. Да ли вам је познато откада постоји та нарочита мржња против наше царевине, против свијетлог владаоца, откад су напори против царевине и царске породице постали нарочито безобзирни, нарочито дивљи? Од септембра 1912. године, од оног славног (еухаристичког) конгреса у царском Бечу, кад смо се са царском кућом клањали своме Исусу, своме Господу и Богу. Зато у бој против непријатеља божјих, против непријатеља католичке Аустрије, против непријатеља католичке Хабсбуршке куће!
Мужеви! Како узвишен, како свет, како Богу угодан је бој у који сте позвани! С вама је правда, с вама је Бог, Господ војних чета! Мужеви! у средњем вијеку одјекивао је кроз цијелу Европу поклич: „Тако Бог хоће!“ И хиљаде су остављале своје домове и пошле да ослободе Јерусалем из руку невјерника. Поклич „Тако Бог хоће!“ дигао је и вас у свети бој за предоброг цара, у казнени бој против несавјесних злочинаца. Дакле напријед! С вама је Бог, напријед с одличним војсковођама, напријед к славној побједи!“
Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.
