• Почетна
  • КУЛТУРА
  • У Сремским Карловцима Летња школа црквеног појења „Корнелију у спомен”
Прочитај ми чланак

У Сремским Карловцима Летња школа црквеног појења „Корнелију у спомен”

0

Двадесет година Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“
У Сремским Карловцима се од 28. јула до 5. августа одржава јубиларна, 20. Летња школа црквеног појања „Корнелију у спомен“, коју организују Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца и Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.

Двадесетогодишњица постојања је, по мишљењу организатора, прилика да се подвуче црта и покуша сагледати који су то резултати постигнути током протекле две деценије, шта ваља, а шта треба мењати у раду и какав је положај литургијске музике у српској цркви данас. Отуда ове године поред редовних предавача, као што су проф. др Даница Петровић са Музиколошког института САНУ, која је и ауторка програма школе, др Ненад Ристовић, академици Владета Јеротић и Димитрије Стефановић и неколико некадашњих и актуелних полазника и диригената.

– Много се тога променило у нама и око нас за 20 година – каже професорка Петровић . – Оно што нам је био порив несрећних деведесетих година , хвала богу, више не постоји. Морам да признам да интересовање за школу није престало. Ове године смо имали мали проблем око броја полазника, али то је била последица недовољне агитације пред почетак школе, из чега се намеће закључак да се мора сваке године радити на анимирању учесника. С друге стране, битно је сваке године укључивати нове људе, јер се у противном ствара тромост у раду.

У програм рада школе на половини њеног постојња, увршетне су и појачке радионице, у којима се полазници сусрећу са традиционалним српским црквеним појањем. У томе професорка Петровић види један од великих резултата овог кампа. -Црквено појање је запостављено, све мање је часова појања у Богословијама, а то су једине школе у којима се оно уопште учи – напомиње Даница Петровић.

– На Богословском факултету оно је готово потпуно изостављено, зато је веома важно да људи добију макар идеју како оно треба да изгледа, како се долази до те вештине, шта постоји од записа и штампаних књига и ту увек имамо доста полазника, који после наставе за певницама својих помесних цркава да певају. Наш допринос се огледа у томе да у певницама зазвучи лепше, разумљивије појање.

По речима наше саговорнице, општа тема предавања ове године је литургијска музика у српској цркви данас, која је требало да подстакне локално свештенство на дијалог, да се види шта обе стране мисле о појању у цркви.

– Нажалост, изгледа да ми једни друге уопште не занимамо – каже професорка Петровић. – Свако је на својој страни и нема много међусобне комуникације. То је штета, јер мислим да има разлога за питања, за негодовања и похвале и на једној и на другој стрни. Вођење црквеног хора је врло сложена функција, осим што мора бити припремљен музичар, он мора да савлада многе друге ствари, типик, ток богослужење, мора да зна шта он представља у богослужбеном процесу да би схватио да је део тима, а не јединка. Испоставља се да ни једни ни други не чине напор да постану тим. Да бисмо разумели ко шта хоће, морамо разговарати и изнети шта сматрамо да су проблеми, а тог дијалога слабо има. Много нам у раду школе значи подршка ректора Богословије протојереја-ставрофора Јована Петковића који је тих, ненаметљив, увек присутан и кад проговори људе фасцинира својим знањем, обавештеношћу.

До краја овогодишње школе предвиђено је још једно предавање на ком ће некадашњи и садашњи учесници изнети своја искуства у раду и виђења будућности кампа. Оно што се од свих очекује јесте да дају предлог шта би додали или променили.

– У самој организацији је важно да сваке године припреме почну раније, требало би да изложимо програм и услове што је могуће пре пошаљемо на што више страна – сматра професорка Петровић. – Можда не треба толико епископима колико свештеницима, који имају црквне појце и хорове како би свако послао по двоје у школу. Мислим да би то могло да се пошаље и нашима у дијаспори, макар овој европској.

 

(Дневник)