Она цеди еписоде твојих жена
У зениту ока ти си наративно језгро
Из којег отпадају гроздови бола.

А воли Б
Б воли А
Б воли да туца и Ц,Д,Ф и Г.
А мрзи што Б туца Ц, Д, Ф и Г.
Али то је већ играрија
На коју А несебично пристаје
Док Б врши своје разнородне симболичке функције
Љубавника, тате и превратника.

Тако отприлике изгледа
Та модерна сексуална наратологија.
А ја се опет извињавам што вам прекидам наратив.

Медеја

Јасон није неки Самсон
па да га Далила
за косу вуче
и рогове му натуче.

Он је
Своју трагичну жену
Спаковао у кревет
са ситном дечицом
у потрази је сад
за стидном длачицом.

Анксиозност
Врла душевна
порозност.

Јадна
Жена више
није могла.

Снагу је смогла
док
јој реинтерпретација
античког
хора у паланачком руху
хибридно намеће
Јасонов Хyбрис.

(ХОР СЕЉАЧКИ)

ћути
трпи
кувај
бриши
пери
чисти.

Прска
Као новогодишња
прскалица
и траг фосфорне
шаке
је на дечијим лицима.

Да зло буде
мултимедијално
Медеју
по медијима
сад промотивно осуђују.

(ХОР ГРАЂАНСКИ)

Не туците своју децу.
Прегазиће вас златним
кочијама кад порасту.

Дигресија (Персонална питија прориче док мислим о аутопоетици)

Видим му седмицу на глави
Са тегом у облику срца,
Каже персонална питија,
Док тумачи
Из кафених обриса и извлачи
Мало смисла у бесмислу мог
Тренутачног емотивног живота.

Да,
моја поезија је
Обична мастурбација
Симулација
Сублимација
Назови то како год хоћеш.
Интерполиање
Квази интертексуалног
са мојим личним
Ст(р)ањима.
Не умем
Да читам.
Пречитавам текст.
А бавим се њиме.

ја сам попут математичара
Који не зна таблицу множења.

Моја поезија је
Као нека лејди
Која се учтиво исповраћа
На главе реципијената
Јер се
врти на вртешци
књижевног и баналног.
Час у једну, час у другу страну.

Драга персонална питијо
Не разумем
Ту твоју кафену метафору!

Свако живо биће
Са коефицијентом изнад
120
Рационализује своју заљубљеност.
То може бити било ко
То може бити други пол
То може бити било где
и важи за све
Емотивне богаље.
Проблем је што не умем
Баш најбоље
Да тумачим метафоре.

Криза читања

Цели кишни дан
Сам ишла од врата до врата
Са мојом малом џепном вилом
У покушају да продам фригидним
Девојкама мало ханд-маде накита.
Подвиг раван сунчању
На месечини.

Сад
Лежим на кревету.
Дупетом трљам корице
Декамерона,
Испод јастука ми се сакрила
Фукоова наслада.
Мислим да ми је Кундера
Стао на оној дивној страни
Са две љубавнице и брачним другом.

Војислава Деспотова
Држим на ципеларнику.
Сваког тренутка може да оде
И да изгуби се
У мом мртвом мишљењу.
(при том се надам да неће да ми однесе туфнасте балетанке)

Гледам очајнички
у статус конекције
позајмљеног wајлеса.
Анаис Нин ми се смеје
полуотворена
У ладици са прљавим гаћама
А ја опет имам кризу читања

Ознаке: Марија Обрадовић, Поезија