Прочитај ми чланак
Палић 2012: Самосвојна поетичност и дубоки ангажман
Отвореним га је прогласио Жан – Марк Бар истакавши своју приврженост нашој земљи кроз чију су му се културу и људе, током протеклих готово двадесет година отварала врата Истока “у свој својој лепоти и моралности”.
Овом познатом глумцу, који је светску славу стекао улогама у филмовима редитеља Лика Бесона и Ларса фон Трира, награду “Лифка” је уручио програмски директор фестивала Мирослав Могоровић. И овом приликом, Жан -Марк Бар се заложио за истрајност у промоцији европских филмских вредности.
Композитор Зоран Симјановић, чија је антологијска филмска музика уткана у бисере овдашње кинематографије, захваљујући се на признању је рекао да не воли награде, јер су оне ипак релативна ствар. Ипак, ова “Лифкина” је за њега посебна, јер га сврстава у лепо друштво њених добитника. Симјановићу је награду уручио директор Фестивала Радослав Зеленовић.Овогодишњем добитнику награде Underground Spirit, шкотском редитељу норвешког порекла Јерну Уткилену, признање је уручила чланица Савета фестивала, глумица Мира Бањац.
Госте, учеснике и фестивалску публику је поздравио градоначелник Суботице Модест Дулић подсетивши да је филмски фестивал на Палићу један од незаобилазних утемељивача европског духа и вредности на овим просторима. Дулић је позвао и све филмске раднике да на локацијама Суботице и Палића долазе и мимо фестивала, да би ту снимали своје филмове.
Свечаности отварања је срдачан музички допринос дао Суботички дувачки оркестар који је извео неколико нумера филмске музике Зорана Симјановића.
Главни такмичарски програм је отворен у сваком погледу снажним филмом “Само ветар” мађарског редитеља и сценаристе Бенедека Флиегауфа. Реализована у оквирима изузетно скромног буџета, практично у “догма” продукционим ограничењима, Флиегауфов филм се бави насиљем над Ромима у данашњој Мађарској.
Ова филмска прича је инспирисана протекле године учесталим случајевима убистава Рома и паљењем њихових кућа. Под окриљем ноћи непознати крвници су своје жртве масакрирали користећи ловачке сачмаре. Флиегауф прати, испоставља се последњи дан у животу једне ромске пордице. Од свитања до мрака видимо шта се дешава у животу мајке, раднице градског зеленила и школске спремачице, ћерке млађе тинејџерке и једанаестогодишњег сина. Њихов дан је испуњен бројним понижењима и још горе страховима ситним и оним највећим. Ипак и у таквој ситуацији се нађе трачак доброте и лепоте. “Само ветар” као хиперреалистичка хроника једног злочина од првог кадра ствара страховиту тензију која се преноси кроз цео филм.
Мноштво субјективних кадрова је маестрално стављено у службу стварања простора за идентификацију са главним јунацима, натуршчицима који су на екрану остварили максимално аутентичне ликове. И овом приликом као и у неколико својих претходних такође изванредних филмова (Дилер, Milky Way) Флиегауф са минималним средствима и максимално сврсисходном употребом филмског језика успева да креира јединствену атмосферу, следећи логику стварности из које црпи материјал за самосвојну поетичност и дубоки ангажман. “Само ветар” је овенчан “Сребрним медведом” на овогодишњем Берлинском филмском фестивалу.
Остварење “Барбара” немачког редитеља Кристијана Пецолда, такође у неку руку говори о неприпадању, животу у страху и егзистенцијалној празнини, али са, ипак, срећним, помало нестварним исходом. Главна јунакиња Барбара, млада берлинска докторка по казни бива премештена у провинцијски градић и тамошњу болницу у Источној Немачкој. У припреми је њен пребег на Запад, а полиција је стално надзире. Када дође тај дан, Барбара се предомисли…Реч је о прилично конвенционалном филму на тему живота иза некадашње гвоздене завесе, у коме смо видели добре глумце. То је доследно дизајнирани филм епохе којем недостаје и драматичности, и сугестивности. И доста отрцана делује порука филма , мада је вероватно тачна, да је љубав јача од свега.
Биоскопско вечерње освежење
У сарадњи са Палићким филмским фестивалом и Отвореним универзитетом Суботица, у Културном центру Новог Сада од данас до петка, биће одржан Фестивал мађарског филма. Улазнице коштају 100 динара, а пројекције почињу у 19 сати.
Први је на програму, вечерас, филм „Испит“ Петера Бегрнедија о времену после пропасти мађарске револуције из 1956. Сутра следи „Звер“ Атиле Тила, који је инспирисан новинским чланцима, вестима и сећањима о трагичној судбини скромног пољопривредника који је имао потпуну контролу над својом породицом… У уторак ће, као изузетак, у термину од 21 сат, бити приказан и филм „Летња улица, последња станица“ Јаноша Вечерњеша који чудним дешавањима у тролејбусу на линији 74 симболизује време у комe живимо.
Филм Ендреа Хилеша, „Плес до смрти девојке“ говори о повратницима у Мађарску, након што су побегли од комунистичког режима на програму је у среду, а у четвртак, публика ће моћи да види „Повратак“ Јудит Елек, још један филм о враћању из егзила, само што је овде родно тло главног јунака у Трансилванији.
Затварајући Фестивал мађарског филма у петак у 19 сати, биће приказан филм „Врата“ Иштвана Сабоа, који у глумачкој подели има светски познату Хелен Мирен. Жанровски, филм „Врата“ би се могао окарактерисати као психолошка драма у којој је у центру пажње однос списатељице и њене нове кућне помоћнице.
(Дневник)
