U Srbiji postoje dve stvarnosti, jedna je za neistomišljenike režima, najviše studente, koje saslušavaju, hapse i sude im zbog besmiselnih stvari, kao što su nalepnice ili prskanje vodom... Druga je stvarnost lojalista, gde ni napad funkcionera Srpske napredne stranke Vladimira Mandića na novinare ne podleže nikakvoj krivičnoj odgovornosti.

Kome nije bilo jasno zašto je Više javno tužilaštvo u Beogradu toliko priraslo za srce režimu, naročito glavni tužilac Nenad Stefanović, možda je situaciju malo razjasnila odluka da bude odbačena krivična prijava protiv bivšeg rukometaša i aktuelnog batinaša Vladimira Mandića za napad na novinarsku ekipu KTV teleizije. Krivičnu prijavu podneo je ANEM, zbog napada Mandića i nekoliko njegovih siledžija na novinarsku ekipu 5. novembra 2026. godine u Beogradu.

Ranije je ovakve slučajeve vlast, preko policije i tužilaštva, doduše nevoljno, makar formalno pokretala, ali se sada odustalo i od tog minimuma. U rešenju beogradskog VJT piše i da se radilo o „neprijateljski nastrojenom postupanju ka novinarskoj ekipi i nedoličnom ponašanju po druge prisutne građane, ali nije iskazan dovoljan intenzitet nasilja koji je potreban da bi se ostvarilo biće navedenog krivičnog dela, pri čemu nema dokaza da se radi o grupi koja je jasno definisana Krivičnim zakonikom“.

 

 

 

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objava koju deli Bez Cenzure (@bezcenzure.rs)

Na snimku se vidi kako nekoliko ljudi, među kojima i Vladimir Mandić, koji prolaze kolovozom, skreću sa svog puta i napadaju Nemanju Šarovića koji je izveštavao za KTV i članove njegove ekipe.

Sve se dešava na javnom skupu, a zapravo ovaj snimak bi mogao da posluži i za udžbenike kao ilustracija za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, koje se goni po službenoj dužnosti a goni ga upravo Više javno tužilaštvu u čijoj je nadležnosti to krivčno delo.

Vladimir Mandić, vođa paravojne lojalističke formacije koje obično obitava u „ćacilendu“, bi trebalo da odgovara po stavu 3 tog člana zakona i predviđena kazna za kolovođu, čiji je Mandić školski primer, je od tri do 12 godina. Ali, ono što mogu svi da vide, ne vidi VJT u Beogradu.

Čini se da je to već neki medicinski fenomen jer tužioci Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pokazuju zabrinjavajuće slepilo za sve snimke na kojima Vladimir Mandić nekoga napada, udara ili šutira, jer napad na ekipu KTV 5. novembra nije ni prvi, ni jedini. Mandić, valjda, oseća da je zaštićen pa se preterano ne krije, a sada vidimo i da realno, nema razloga za to.

 

 

 

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objava koju deli Zorica Morrison (@zone_aquarius)

Tako se na društvenim mrežama pojavio i snimak napada grupe siledžija iz „ćacilenda“ na grupu ratnih veterana koji su se usudili da prođu beogradskim Trgom Nikole Pašića. Tada su Mandić i članovi njegove ekipe napali sa leđa grupu ratnih veterana koji su se već udaljavali, a na snimku se jasno vidi i Mandić kako šutira sa leđa jednog iz te grupe. Ni tada nijedno tužilaštvo nije reagovalo, iako je Mandić učesnik, kako to naprednjaci vole da kažu, „prijavljenog skupa u Pionirskom parku“.

Bezopasne batine i opasne nalepnice

To isto tužilaštvo, za koje snimci gde funkcioner SNS Mandić udara ljude, ne predstavlja krivčno delo, vrlo je ažurno po nekim drugim pitanjima, pogotovo što se tiče studenata i aktivista koji se ne slažu sa aktuelnom vlašću. Tako su saslušavani studenti koji su „ugrozili sigurnost“ načelniku Uprave kriminalističke policije (UKP) Marku Kričku, nalepnicama sa njegovim likom. Iako još nije podneta krivična prijava, studenti se uveliko saslušavaju, a stanovi se pretresaju.

Takođe, to isto tužilaštvo je toliko krivičnih prijava, sa pogrešnom kvalifikacijom evenutalnog krivičnog dela, podenelo pred Višim sudom u Beogradu, da su na kraju sudije reagovale i pojasnile Nenadu Stefanoviću da su ometanje i napad na policiju u posebna krivčna dela iz nadležnosti Osnovnih sudova, a ne Višeg suda. Sve te krivčne prijave, zbog navodnih napada na policajce, Stefanovćeva ekipa je kvalifikovala kako nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, zapravo kao ono što je radio Vladimir Mandić, koga VJT ne goni.

Slučaj Andreja Tanka

Istini za volju, nije samo VJT u Beogradu ažurno što se tiče progona studenata, već to rade i njihove kolege iz drugih tužilaštava, gde se pojedini nosioci pravosudnih funkcija utkruju ispunjavanjem svih želja režima. Na listi tih želja našao se i Andrej Tanko, student Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda. Tanko, inače Pančevac, postao je simbol protesta posle svog suočavanje sa „gnevnim vozačom“ koji je želeo da probije blokadu. Ta fotografija, na kojoj Tanko mirno gleda izbečenog muškarca, postala je jedna od prepoznatljivih simbola studentskih protesta. Tada je sve prošlo bez težih posledica, ali je Tanko, očigledno stavljen na neku listu za odmazdu.

Tokom protesta Pančevaca, zbog mladića koji je skuterom na Tamišu pokušao da pregazi i podavi decu kajakaše i njihovog tretera, intervenisala je i policija, a u jednom trenutku, na temperaturi od tridesetak stepeni, Tanko je, kako se navodi, polio policajce vodom iz flašice, koju je nosio sa sobom.

Protiv Tanka je poveden postupak zbog „napada na ovlašćeno službeno lice“, čak je bio i u pritvoru, doduše kućnom.

Čini se da Srbija živi u primenjenim romanima Džordža Orvela, gde su svi građani jednaki ali su neki jednakiji od drugih, čime se krše i zakoni i Ustav ove zemlje, gde su za deljenje pravde „zadužene noge i ruke“ Vladimira Mandića, a ne tužilaštvo i sud, koje su postale samo dekor i instrument za progon političkih neistomišljenika.

Naravno, ukoliko pre toga ne nalete na Vladimira Mandića.

Izvor: nova.rs

Oznake: Andrej Tanko, VJT, Vladimir Mandić