Прочитај ми чланакНајављена као тродневна посета председника Вучића Нишу, испоставила се као дводневна, јер се трећег дана, односно данас, није нигде појавио. Прва два дана, "мајао се" по Нишу уздуж и попреко, не би ли доказао своју храброст да се шета по улици. Колико је ту било спонтаности, а колико је све била до детаља испланирана режија и кризна ПР акробација?
Како и доликује једном председнику државе, окружен припадницима свог обезбеђења који се на снимцима виде, али како сам каже, и онима које не видимо, Александар Вучић јуче је шетао улицама Ниша, јео бурек у пекари, возио се градским саобраћајем. И то је вест.
„Да, председник с новинарима шета улицама Ниша, видимо и људе око њега, све у реду, Ниш није затворен као што су неки о томе причали“, речено је у програму ТВ Информер.
А у студију и с лева и с десна саговорници Информера потврђују невероватан председнички чин – шетао у трећем по величини граду у Србији чији је председник.
Као да се сам искрцао на Нормандију 1944. и пешке дошао до Берлина, тако посету Нишу коментарише новинар Игор Михаљевић.
„Ово је једна ПР акробација и кризни штаб и менаџмент једног дубоко посрнулог режима, морално и криминално застрањеног, а то служи томе да се људима који нису медијски и политички писмени и који њега обожавају до граница имбецилности покаже како нема граница за председника и који је толико слободан и моћан и суверен да може да се једним Нишом прошета“, каже Игор Михаљевић.
Било би трагично, каже наш саговорник, да није комично. А истини за вољу, мало и јесте комичан покушај и режимских медија, али и самог председника да ситуације изрежиране до последњег детаља представе као потпуно спонтане. Рецимо она кад председник у кафани с градоначелником Ниша руча.
„Ту су били неки пристојни, млади људи, никад их у животу нисмо видели, никога… Лепо јели“, рекао је Вучић.
Али ни јелу ни спонтаности ту није био крај. Јер у ствари, спонтаности јесте, јер су раднице једне пекаре признале да су важног госта очекивале.
„Добар дан, како сте? Срећан рад“, рекао је Вучић.
„Ту смо и цело јутро вас чекамо, јесте за бурек“, упитале су раднице.
На бурек је председник ишао код Брашка, где га је случајно дочекао власник пекаре. Случајно је потом Вучић ушао у градски аутобус у ком су се путници понашали као да се сваки дан возе с председником лично.
„Урадио све што су рекли да неће смети да уради. И на свим местима га људи дочекали са одушевљењем. Он се блокадера, очекивано, није уплашио, а они, очекивано, поново лагали. Толико о томе“, рекла је председница Скупштине Србије Ана Брнабић.
„Не разумем шта је смисао? Шта да неће да ми лупају јаја о главу? Ми ћемо да шетамо вечерас, не могу дуже од километра, километра и по, боли ме колено, не могу толико да се мучим. Али толико хоћу у инат тек да се нервирају“, рекао је председник Србије.
„Ми не причамо о томе да ли председник Србије може да дође у Нови Сад рецимо… Па наравно да може, спонтано, у тенку, у 2 ујутру, под пратњом кобри, војске и полиције, па да може, може да ради шта год хоће. Међутим, он за своју публику мора да направи игроказ који не само да може да се изведе, него мора да одише и лепршавим тоном, солидарношћу, љубављу и свеопштим обожавањем, а то ниједна БИА, ВОА, МУП, МОСАД, ЦИА, ФБИ и КГБ не могу да му гарантују“, каже новинар Игор Михаљевић.
Поставља се онда питање, хоће ли Вучићево „мајање“ по Нишу повратити пољуљани углед режима оличеног у председнику.
