Pročitaj mi članakProšlo je skoro godinu dana od kako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri najveća trgovinska lanca zbog dogovaranja cena. Iako ovaj postupak i dalje nije završen, predsednik Republike Aleksandar Vučić, ovih dana najavljuje smanjenje cena i marži robe upravo u ovim lancima, a da uzrok dosadašnjih cenovnika, niti odgovornost za iste nije utvrđena. Bez utvrđivanja uzroka, tačnije krivaca i kažnjavanja istih, prema mišljenju ekonomista, nema trajnog rešenja za cene u Srbiji, koje su među najvišim u regionu.
Поступак против четири велика трговинска ланца – “Делез”, “Меркатор С”, ДИС и Универеxпорт, покренула је Комисија за заштиту конкуренције 10. октобра прошле године, због сумње да су договарали цене.
Наиме, како се наводи у одлуци о покретању поступка, Комисија је тада закључила да су цене расле знатно брже у односу на инфлацију, да су бруто марже у просеку порасле за дупло у односу на 2016, а збирна добит поменутих трговинских ланаца је скочила за чак пет пута.
Оно што додатно забрињава је што је од тада до данас прошло готово годину дана, а поступак је и даље “у току”, док председник Вучић најављује смањење цена у овим трговинским ланцима, чији би руководиоци, уколико се утврди да су договарали цене, били кажњени са више стотина милиона евра.
“Код нас у земљи је увек тако, дигне се прашина, као у вези покретања тог поступка прошле године, а онда ником ништа. Најважније је да институције пронађу узрок цена које су у Србији највише у региону, чак су веће и у односу на неке земље Западне Европе. Ово смањење цена које је најављено, не може да се спроведе, а да претходно не буде завршен поступак истраге о њиховом узроку. Морамо да знамо ко је крив за високе марже, ко је са ким ту и шта договарао јер једино тако је могуће трајно решење проблема на нашем тржишту”, објашњава за Нова.рс Владимир Васић, економиста.
Договарање цена противзаконито
Смањење маржи је, истиче он, само једна од мера, а суштински је потребно системско решење успостављања цена и надзора над онима који их одређују.
“Нико није утврдио узрок поскупљења. Наши трговински ланци просто не дозвољавају конкуренцију, ко год да дође на наше тржиште мора да се уклопи у њихову утакмицу. Држава ту, међутим, мора да игра кључну улогу, ко год је на власти. Она мора да контролише оне који су склони договорној причи, попут трговинских ланаца, банака и слично. Институције морају да поставе темеље и да раде на алтернативи”, каже Васић.
Договарање цена је противзаконито и то се строго кажњава, наглашава он.
“Држава сад са једне стране има намеру да због политике снизи цене, а са друге хоће да задржи приход од ПДВ-а. Пораст цена значи већи прилив у буџету, а сад ћемо имати рупу јер не може и јаре и паре. Комисија мора да донесе одлуку у поступку или бар да знамо докле су стигли, па ако закључе да су трговински ланци договарали цене, за то морају одредити казне. Морамо да знамо ко је крив за те цене. Ово што сад држава ради није трајно решење, али овај моменат треба искористити да се утврди главни узрок проблема на тржишту. Ово сад је само делимично гашење пожара, који се одавно раширио”, каже Васић.
Маржа преко 85 милијарди
Подсетимо да у образложењу Комисије из 2024. године, „Делез“, „Меркатор“, „ДИС“ и „Универеxпорт“ чине више од 50 одсто малопродаје у Србији. У њиховој анализи је посматрана висина бруто марже (разлика између прихода од продаје робе и набавне вредности) и то у периоду 2016 – 2023. И наравно, како се и могло очекивати констатован је раст – пре седам година маржа је износила 35 милијарди динара, а у 2023. достиже износ од 87,4 милијарде. Дакле, трговци су 2023. наплатили два и по пута већу маржу него седам година раније.
У Закључку Комисије стоји и да је збирна добит ова четири трговинска ланца 2016. износила 3,7 милијарди динара, док је у 2023. достигла износ од 18,6 милијарди.
Из Комисије за заштиту конкуренције за Нова.рс, између осталог, међутим кажу, да не могу да коментаришу детаље поступка.
“Када је поступак у току, Комисија у складу са Законом о заштити конкуренције и уобичајеним начином рада свих тела за заштиту конкуренције, због интереса вођења и окончања поступка и заштите права странака у поступку не може да износи више детаља. Не можемо да коментаришемо сам поступак као и да прејудицирамо рокове окончања и своје поступање. Комисија, иначе, нема улогу да прописује и контролише цене, марже и слично, односно да спроводи било коју врсте регулативе, већ је ту да штити процес фер такмичења на тржишту”, кажу у Комисији.
Иако су грађани Србије већ навикли да плаћају највише цене хране и козметике за личну хигијену, у региону, председник државе одлучио је да покуша да “спусти тензије”, које се у друштву не спуштају скоро 10 месеци, тако што ће смањити цене прехране и тиме признати да су нас до сада највећи трговински ланци, уз очигледну подршку режима – пљачкали.
Подсећамо да је председник Александар Вучић јуче у Палати Србије представио нови пакет економских мера за “побољшање животног стандарда грађана”, које подразумевају ограничавање маржи највећих трговинских ланца за 3.000 производа, као и снижене каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите. Он је најавио да ће се те економске мере односити на све производе, а пре свега на прехрамбене и на кућну хигијену, као и на могућност добијања кредита по повољним условима. Најавио је уредбу којом ће трговинске марже од ове недеље бити ограничене на 20 одсто, а сада се у највећим ланцима крећу до 45,2 одсто.
“Делез, Меркатор, Лидл, Универексперт, генеришу 51 одсто укупне трговине на мало, а скоро 48 одсто минималне зараде одлази на храну и безалкохолна пића”, рекао је Вучић, али није објаснио ко је за то главни кривац и зашто је овим ланцима прећутно одобрено да грађанима узимају и последњи динар, на основним животим намирницама.
