Прочитај ми чланакВанпретресно веће Вишег суда у Новом Саду потврдило је данас оптужницу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду кад су у питању Небојша Шурлан, Слободан Наумовић, Милан Јелкић, Љиљана Милић Марковић, Јасна Стојиљковић Милић, Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић у случају пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Суд ће гонити пројектанте ЦИП-а и одговорна лица испред кинеског конзорцијума. Од функционера, суд ће гонити само некадашњег директора Инфраструктира железница Србије.
Суд је потврдио оптужницу кад су у питању Небојша Шурлан, Слободан Наумовић, Милан Јелкић, Љиљана Милић Марковић, Јасна Стојиљковић Милић, Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанкови и у односу на њих нашао да постоји довољно доказа за оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која су предмет оптужбе.
Како су навели, имајући у виду наведене доказе суд је оценио да постоје основи сумње да су окривљени поступали противно прописима, као и да је дошло до пропуста у извођењу радова, одржавању објекта и надзору, што је у коначници довело до последица које су предмет оптужбе.
Наиме, списи предмета указују да је у вези са извођењем радова на надстрешници, а нарочито са фазама извођења радова и вршења надзора, дошло до одступања од пројектне документације, пропуста у контроли и недоследности у спровођењу техничких стандарда, што је резултирало нарушавањем безбедности објекта.
Суд је, сагледавајући све наведено, нашао да су ови пропусти у узрочно-последичној вези са настанком штетних последица, те да је у овој фази поступка испуњен стандард оправдане сумње за потврђивање оптужнице.
Ко су окривљени?
Небоша Шурлан
Шурлан је био в.д. генерални директор Инфраструктира железница Србије од 2020. до марта 2024. године када је поднео оставку након објављивања снимка разговора у коме министар финансија Синиша Мали 2019. године од Шурлана, тада директора Грађевинске дирекције Србије, тражи да обезбеди 100.000 евра као помоћ за реконструкцију стадиона ФК „Црвена звезда“.
Шурлан се терети да током свог мандата није издавао налоге за вршење редовних и ванредних прегледа објекта станичне зграде. Такође, тужилац сматра да Шурлан није поступио по мерама чије је спровођење по питању безбедности још 2020. наложила Дирекција за железнице. Исто није урадио ни након решења Дирекције из 2021. године.
Како се наводи у оптужници, у коју је Форбес имао увид, тужилац ће покушати да докаже да је тиме пропуштено да се утврди да је на станици дошло до корозије на споју затеге и кровног носача што је проузроковало пропадање каблова у затегама и смањењу њихове носивости. У оптужници се истиче да је 40 одсто жица у затегама било ван функције, што је уз неуклањање неармираног бетона и додавањем новог слоја узроковало лом везе између надстрешнице и зграде, као и потпуног отказивања затега.
Слободан Наумовић
Окривљени Слободан Наумовић грађевински инжењер и пројектант у Саобраћајном институту ЦИП Слободан Наумовић.
Он је радио на пројекту конструкције, реконструкције и адаптације станичне зграде.
За Наумовића тужилац сматра да у поступку израде идејног пројекта није претходно оценио примереност објекта станичне зграде за реконструкцију. Односно, није утврдио обим и врсту потребних претходних истраживања која би била подлога за израду пројекта.
Такође, сматра тужилац, није утврдио техничка својства постојеће конструкције нити је документација садржала приказ стања које је утврђено на основу архивског пројекта или на основу снимка постојећег стања зграде. Додаје се да није прегледао објекат на начин којим би се уочио недостатак у делу конструкције и потреба за детаљнијим прегледом и нужним интервенцијама.
Тужилац истиче у оптужници да је ослањање каљеног стакла и алуминијумске потконструкције на надстрешницу представљало додатно оптерећење у мери већој од пројектоване, али да Наумовић није разматрао надстрешницу као саставни део конструкције станичне зграде. Те пропусте, мишљење је тужиоца, поновио је и при изради пројекта за грађевинску дозволу. А све то значи да је наводно пропустио да утврди да је дошло до корозије која је после довела до пада надстрешнице.
Наумовић је био пројектант и на пројетима других станица у Србији, попут Змајева, Суботице, Кисача, Врбаса…
Он је иначе неретеко у медијима говорио о томе какви се пропусти могу десити при градњи нових зграда, али и колико су зграде у Србији отпорне на земљотресе.
Милан Јекић
Јекић је био пројектант ЦИП-а коме је била поверена координација израде Идејног пројекта.
За окривљеног Јелкића, тужилац наводи да није указао на потребу израде елабората о процени стања конструкције, а узимајући у обзир недостатак архивског пројекта, као и старост објекта. Тужилац сматра да је тиме и он пропустио да утврди да је дошло до корозије и пропадања затега.
Љиљана Милић Марковић
Милић Марковић била је главна пројектанткиња на пројекту за грађевинску дозволу.
Окривљеној Милић Марковић се ставља на терет слично што и Јелкићу, да није указала на потребу израде елабората о процени стања конструкције, јер архивски пројекат није био доступан док је и објекат станичне зграде стар. А тиме је, као и Наумовић и Јелкић, пропустила да утврди да је дошло до корозије и пропадања затега.
Јасна Стојиљковић Милић
Јасна Стојиљковић Милић била је део тима компаније Цестра која је радила техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу.
Када је реч о Стојиљковић Милић, тужилац наводи да је при контроли Наумовићевог пројекта наводно пропустила да утврди да тај пројекат не садржи све потребне делове као што је оцена стања објекта, да нису вршени претходни истражни радови који се односе на стабилност објекта и да недостаје снимак стања постојеће конструкције.
Терети се да није поверила да ли су у пројекту садржане све потребне подлоге и подаци, као и да није издала ниједну меру нити је ставила примедбе на пројекат.
Тужилац додаје да је прихватила пројекат са констатацијом да су исправно примењени резултати свих претходних и истражних радова, да су испуњени основни захтеви за предметни објекат односно да су начини за испуњење тих захтева, а који су предвиђени одговарајућим елаборатима и студијама, примењени у пројекту. Услед тих пропуста није утврђено да је дошло до корозије, сматра тужилац.
Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић
Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић били су одговорна лица испред кинеског конзорцијума за извођење радова на станици у Новом Саду.
Тужилац сматра да нису поступили у складу са законом јер су водили и потписивали грађевински дневник у који нису уносили опис радова на фасади на којој се налази надстрешница.
Такође, додаје да нису уношени било какви уписи који се односе на уочавање оштећења на надстрешници, затегама, вези затега и крова нити су упозорили Инфраструктуру железнице Србије као инвеститора, нити стручни надзор, о недостацима у техничкој документацији. Односно, нису им указали да пројекат не садржи оцену обима и врсте потребних претходних истраживања која ће бити подлога за израду пројекта реконструкције, те да нису утврђена техничка својства постојеће конструкције и да недостаје снимак стања постојеће конструкције, као непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова.
Додатно, тужилац их у оптужници криви да у грађевински дневник нису унели стање надстрешнице када је вршено скидање претходних облога, што са горње стране што са ивица, израда новог слоја за пад, као и ослањање нове облоге од стакла и алуминијума.
Одбачена оптужница против Весића, Танасковић, Димоски…
Ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду донело је данас одлуку да нема места оптужби против Горана Весића, Јелене Танасковић, Аните Димоски, Милана Спремића, Марине Гавриловић и Дејана Тодоровића у случају пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и да се кривични поступак обуставља.
Весић, Танасковић и Димовски су били окривљени за тешко дело против изазивања опште опасности, а осталих троје за тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом непрописно и неправилно извођењем грађевинских радова, а по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду од 16. септембра 2025.
Веће, како стоји у одлуци у коју смо имали увид, сматра да нема довољно доказа за сумњу да су окривљени учинили кривична дела која су им се ставила на терет.
Мера забране напуштања стана укинута је Јелени Танасковић, Спремићу, Марини Гавриловић и Дејану Тодоровићу и наложено да се одмах пусте на слободу, док Димоски и Весић остају у кућном притвору по решењу Вишег суда у Београду.
Више тужилаштво у Новом Саду најавило је жалбу након што је Виши суд у Новом Саду обуставио поступак против оптужених за пад надстрешнице.
Истрага у Новом Саду
Истрагу је најпре покренуло тужилаштво у Новом Саду које је оптужило 13 особа да су, између осталог, омогућили коришћење станице иако није била завршена и није имала употребну дозволу. Међу оптуженима су и бивши министар грађевинарства Горан Весић, бивши директор „Инфраструктуре Железнице” Небојша Шурлан и његова наследница на тој позицији Јелена Танасковић, као и Весићева помоћница Анита Димоски. Ова оптужница није потврђена у целости.
Осим тога, Тужилаштво за организовани криминал такође је покренуло истрагу након пада надстрешнице. Оно испитује да ли је било корупције на пројекту модернизације пруге од Београда до границе са Мађарском, а у оквиру кога је реконструисана и станична зграда у Новом Саду.
У овом поступку осумњичено је 14 особа које се терете да су оштетиле државни буџет за 115 милиона долара – међу њима су и бивши министри грађевинарства Томислав Момировић и Горан Весић. Ова истрага је стајала у месту јер је Весић био у болници и због лошег здравља није могао да буде саслушан све до половине новембра.
Пад надстрешнице покренуо је масовне протесте широм Србије на којима су грађани тражили да буду кажњени они који су одговорни за овај догађај. Ипак, до сада још нико није одговарао.
