U kasnim noćnim satima između srede i četvrtka, dok su trajali protesti u više gradova zemlje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vidno ljut što funkcioneri SNS, nisu pokazali više lojalnost prema njemu, već su odabrali brčkanje u moru, zapretio je da će uskoro uslediti velike promene u državnom aparatu i to na svim nivoima. Sagovornici Danasa, ipak, smatraju da do masovnih čistki naprednjačkih kadrova neće doći, jer bi to samo ubrzalo i Vučićev slom.

Вучић, како кажу, добро зна да се „у бици која је у јеку, не смењују масовно генерали и пуковници, а то знају и виђенији чланови СНС“.

Незадовољан, што функционери СНС у већем броју нису изашли да бране „своју кућу“, односно просторије странке, што се одбрана свела на обично чланство, његовог брата и сина, Вучић је у једном од низа обраћања прошле вечери рекао да напредњаци сами морају да се мењају.

„Желим да вам се извиним, вама обичним људима који никада нисте имали ништа од наше странке, да се извиним што функционери нису са вама широм Србије“, казао је Вучић.

А онда је констатовао да су његови кадрови бирајући између њега, Србије и одмора, изабрали одмор и то бирајући између ситнијег и крупнијег песка.

„Извињавам се што су изабрали плаже уместо да буду овде. Онога дана када су видели да су нам људи нападнути, требало је одмах да се врате са одмора. Ово вам говорим зато што ће бити великих и немилосрдних промена од Владе Србије до полиције, свуда и на сваком месту“, истакао је Вучић.

Они који се заиста брчкају на далеким дестинацијама, попут градоначелника Новог Сада Жарка Мићина, нису се превише узбудили на Вучићеву претњу, нити су долетели за Београд. Други су изабрали да подршку дају саопштењима, а не доласком у Ћациленд, што је председник очекивао.

Међу првима су лојалност председнику показали писаним саопштењима били су Синиша Малог, Марко Ђурић, Маја Гојковић, Адријана Месаровић,Татјана Мацура, премијер Ђуро Мацут, али иминистар без портфеља, Ненад Поповић, чије присуство у влади Србије је остало непримећено, не у последњих пет месеци, већ низ последњих година.

И сва њихова саопштења налик су једно другом и могу се свести на једну реченицу – „осуду дивљачког насиља на улицама и привођење правди насилника“.

*Вучић ствара психозу кризе

Младен Мрдаљ, политиколог, каже за Данас да Вучић одавно ствара психозу кризе како би мобилисао своје присталице и дисциплиновао кадрове који су се одали уживању злоупотреба власти.

„Напросто, када једна групација постане толико доминантна да се више не плаши конкуренције, а до сад је то била партијска опозиција, она се окрене грабљењу ресурса и међусобним сукобима око тих ресурса, као и избегавању напора и ризика везаних за одржавање структуре моћи. До сада је Вучић те психозне кризе стварао и превременим изборима, јер нико од кадрова није могао бити сигуран где ће бити након избора када се поново буду одређивале функције“, објашњава Мрдаљ. Сада, чини се, избори још нису на видику.

Према његовим речима други, акутни узрок подгревања ове кризе, је несигурност у оданост војске и полиције. Насиље на улицама је притисак на војску и полицију да се определе: или су за власт или ће бити хаоса на улици који почиње да личи на грађански рат.

„Војска и полиција за сада немају трећу опцију, јер студенти нису истакли лидерски тим у који студенти верују, а који би деловао “државнички” војсци и полицији, како би се у критичном моменту отказао послушност нелегитимној криминализованој власти и изјавила послушност лидерској групацији, коју би истакли студенти, као очигледни представници већине у Србији. Студенти сада уживају легитимитет предводника већинске Србије и они који би се прихватили студентског поверења би самим тиме имали легитимитет да заповедају војском и полицијом“, објашњава Мрдаљ .Додаје да додатни легитимитет том правцу развоја догађаја даје одбијање власти да распише ванредне изборе.

„Вучич стога мора да дисциплинује и своју партију и војску и полицију, како би предупредио распламсавање побуне, па па макар и увођењем ванредног стања“, наводи политиколог Мрдаљ.

*Ко је уопште спреман да гине за отписаног господара

Вучићева претња дисциплиновања напредњачких кадрова за плитичког аналитичара и бившег дипломату Срећка Ђукића представља тражење сламке спаса и решавање квадратуре круга.

„Он више не зна шта ради, шта говори, нити зна шта треба да ради. Догурао је до ивице амбиса. Остају му још понеке речи да их понавља, јер све што је имао да каже рекао је стотину пута. И када се све сабере шта је говорио свих ових година у политици и на власти, биланс је најблаже речено ужасно негативан, поражавајући, речи екстремне, неваспитане, речи које сеју мржњу и нетолеранцију међу људима. Укратко, он је српску јавну сцену обешчастио, вулгаризовао, друштво упропастио, антагнозирао до грађанских сукоба. А то је све супротно од онога ста је суштина људског хтења, српског друштва“, објашњава Ђукић.

Сада су, како каже, на удар Вучића дошли његови кадрови. Ђукић не верује ни да ће то уплашити виђеније напредњаке, нити да то може да заустави Вучићев крај.

„И без тога му се види крај. Он је ушао у процес када назад не може, а хтео би да врати стару славу, која је потпуно девастирана. Он би напред и мора, јер га процес најдубље кризе и друштвених протеста неумољиво гура. Опире се, прети променама дворских будала, али на његову жалост оне не хају, и та га чињеница избезумљује. Ко је спреман да за господара ради против закона и здраве логике, када је господар отписан и у земљи и у свету? Нова влада, нови министри, нове дворске будале? Можда, за кратку употребу“, оцењује наш саговорник.

*Празне претње и јефтина демагогија за гледаоце Пинка и Информера

Када Вучић говори о оданости држави он заправо мисли на себе. Јер како каже Драгмир Анђелковић, политички аналитичар, за Вучића је држава он сам.

„Под лојалношћу према њој, охоло подразумева да сви треба да се жртвују за њега. С друге стране, многи који су део система, ипак, мисле првенствено о себи. Док је режим стабилан и има снагу, то некако и функционише. Али у тренуцима његовог озбиљног слабљења, раскорак између саможивог диктатора и његових ништа мање грабљивих следбеника, не може да не изазове тензије. Велике и мале режимске рибе желе плен, а њихов господар полази од тога да треба да његове интересе ставе изнад својих. Пошто то у пракси не испада тако, Вучић прети масовним чисткама како би своје режимске слуге натерао да покорно раде све што пожели. Но, то су празне приче“, објашњава Анђелковић.

Према његовим речима, када би применио масовну репресију према својим доглавницима и извршиоцима нижег реда, само би убрзао свој слом. У бици која је у јеку, не смењују се масовно генерали и пуковници.

„То и Вучићева екипа добро зна, тако да се његове приче умногоме своде на празне претње и јефтину демагогију за гледаоце Пинка и Информера који и даље верују у лажи истрошеног самозваног великог вође“, закљћује политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

*Вучићева најава чистке у тужилаштву и полицији нека врста државног удара

Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, напомиње за Данас да Вучићеве изјаве, по обичају, имају двоструко дно и адресате.

„Један план је порука својим члановима и функционерима да их прати и да види да их нема у првим редовима (а неких нема и уопште). И да то њихово „(не)оправдано одсуство“ неће проћи некажњено. То су, условно речено, њихове страначке ствари . И на страну што није у реду да преседник републике на тако отворен начин води партијске послове. Но, много је занимљивији и опаснији други ниво његовог јучерашњег наступа, где је Вучић, де факто, најавио велику и то ванинституционалну чистку у тужилаштву и полицији“, примећује Вукадиновић.

То се, како каже, може сматрати неком врстом државног удара. А најгоре је што смо као јавност и друштво толико регресирали и огуглали да се тај скандал више готово и не примећује, нити се ико због њега превише узбуђује.

„Као ни због чињенице да се таквим понашањем врха власти Србија фактички нашла нашла на ивици грађанског рата“, оцењује уредник НСПМ…

Izvor: danas

Oznake: Aleksandar Vučić, protesti, SNS, studenti