Прочитај ми чланакСтуденти из Новог Пазара, који су пешке кренули на скуп у Новом Саду, планиран за 1. новембар поводом годишњице пада надстрешнице у којем је страдало 16 особа, преспавали су у суботу у конаку манастира Студеница. Манастир је део Епархије жичке, на чијем је челу митрополит Јустин, који је подржао студенте, због чега је стављен под истрагу Српске православне цркве (СПЦ), уз образложење да је упитан начин на који води епархију.
Студенти су раније навели да им је смештај у Рашки, где је првобитно требало да преспавају, отказан и да су преспавали у конаку манастира Студеница. Изјавили су да су када су већ дошли до Рашке схватили да је тај смештај отказан и да су им мештани рекли да постоје конаци и захвалили се манастиру што им је дозволио да преноће.
Студенткиња Емина Спахић се за телевизију ТВ Нова се раније захвалила на подршци и позитивним порукама грађана.
„Поруке подршке стварно значе пуно. Нама свака подршка много значи, посебно када читамо коментаре и видимо колико заправо позитивних коментара има. Стварно се трудимо да у свему овоме радимо заједно. Ми смо свесни да без грађана и људи који нас подржавају не бисмо могли да наставимо са овим. Неизмерно им хвала“, рекла је студенткиња.
Студент Инас Хоџић описао је ноћење као „исцељење душе“. Њима је доручак у манастиру спремљен по халал стандардима (муслиманским прописима), што само доказује су сви сви студенти једно и да међу свима њима влада заједништво.
Једини епископ који живи у Србији и који је стао уз студенте
Митрополит Јустин је, чијој епархији припада и манастир Студеница, већ дуго им пружа подршку и упућује критике власти у Србији коју је упозорио да “моћ није дата ради насиља, него ради служења“.
СПЦ је против њега, како је „Нова“ раније писала, покренула истрагу због „упитног начина на коју је до сада водио Епархију жичку“. Наиме, идеја је да се Јустину упути захтев да се повуче са чела епархије.
Синод Српске православне цркве формирао је овог месеца комисију коју чине митрополит бачки Иринеј Буловић, епископ будимљанско-никшићки Методије и протојереј-ставрофор Велибор Џомић. Она би требало да донесе закључак о томе на који начин митрополит Јустин води епархију која му је поверена. Чланови комисије имаће задатак да обаве разговор са Јустином, након чега ће му, како се наводи, бити предложено да се повуче са места митрополита Епархије жичке.
Да је реч о питању које превазилази унутарцрквене оквире показује и недавни извештај са терена и текст објавље на сајту Озонпресс. Наиме, у Бресници код Горњег Милановца обележено је 200 година Храма Покрова пресвете Богородиице. Храм је посетио и свету литургију служио архиепископ и митрополит жички Јустин кога је дочекао велики број верника, али и четири припадника БИА која су пратила скуп од почетка, његову беседу и потом и неформалне разговоре за трпезом љубави у парохијском дому.
Ко је митрополит Јустин?
Архиепископ и Митрополит жички Јустин (Стефановић) рођен је 26. маја 1955. године у Чачку, као Мирослав Станиславов Стефановић. Основне студије економије и теологије завршио је у Београду, а постдипломске у Атини. Замонашен је 1983. године у манастиру Црна Река, где је касније постао и игуман.
Епископ постаје 1992. године, када бива хиротонисан за викарног Епископа хвостанског и постављен за администратора Тимочке епархије. За Епископа жичког изабран је 2014. године, а од 28. маја 2024. носи титулу Архиепископ и Митрополит жички.
Докторирао је 2017. године у Фочи, а активан је и као уметник дубореза и дрворезбарства, излажући своја дела широм Србије. Добитник је више признања, укључујући звање почасног грађанина Зајечара. Познат је и као преводилац са грчког и учесник бројних научних и богословских скупова.
Митрополит Јустин се о политичкој и друштвеној ситуацији у Србији огласио након протеста у Ваљеву када је критиковао поступање надлежних органа, што је у црквеним круговима протумачено као одступање од званичног наратива врха СПЦ. Огласио се због насиља које је проведено над грађанима и студентима.
Још раније, митрополит Јустин је пружао подршку народу и то против рударења литијума у августу 2024. године када му се председник општине Кнић, Срећко Илић, пожалио на парохијског свештеника цркве у Борчу, због присуства на протесту који су тада организовали грађани.
„Сматрамо да је неотуђиво право свих грађана Србије, укључујући и свештенике, да своје мишљење на сваки могући демократски и ненасилан начин изразе а посебно када долази у питању животна средина и здравље људи. Због тога смо уверени да присуство нашег свештеника Александра на поменутом скупу није страначки обојено, чему би се,да немамо другачије уверење и сами жустро успротивили“, одговорио му је тада митрополит жички.
