Прочитај ми чланакДок француски председник Емануел Макрон све гласније разматра могућност слања трупа у Украјину и не пропушта прилику да помене НАТО нуклеарни арсенал, из Москве стиже хладан, јасан одговор: Играте се ватром коју не можете контролисати.
А један од оних који то каже без увијања јесте војно-политички аналитичар и бивши израелски обавештајац Јаков Кедми.
Кедми не околиша – ако Француска жели рат са Русијом, нека изволи. Али нека зна у шта се упушта. По њему, све што би Париз могао да постигне у таквом сукобу било би самоубилачко јуначење. Руски одговор био би брз, одлучан – и крајње разоран.
„Ако Француској није жао својих војника, нека их пошаље. Али нека буду свесни последица. У том случају, Русија више не би била ограничена када је реч о тактичком нуклеарном оружју.
Ако буду игнорисали речи руског председника, као што су то чинили и раније – опет ће се кајати“, поручује Кедми.
Према њему, није реч о претњи, већ о хладној рачуници: Француска, са својих 200 нуклеарних бојевих глава, може Русији нанети ограничену штету. Али Русија, с друге стране, може Француску избрисати са карте – и то за неколико минута.
Кедми тврди да су све стратешке тачке у Француској одавно уцртане у руске војне мапе. „То није Париз, није Лувр – то су командни центри и базе нуклеарних снага. Њих има двадесетак. Циљеви су одавно изабрани. И верујте – не би трајало сатима, већ минутима.“
Посебно је занимљиво што се Кедми осврће на понашање САД. Док Европа звецка оружјем, Вашингтон се повлачи корак уназад. И то није случајно. Америци одговара да гура европске савезнике у сукоб са Русијом – али без сопствених трупа на терену. Кад дође до „пуцња“, њихови војници неће бити ти који први гину.
И управо ту лежи кључ целе приче: НАТО без Америке није НАТО. Европске војске, без обзира на све параде и буџете, реално немају капацитете за сукоб с Русијом.
Немачка има 20.000 борбено спремних војника, Британија можда 10.000. А кад се зна како је прошла претходна „посета“ Вермахта Украјини, јасно је зашто би Берлин могао да се двапут замисли.
Француска, са своје стране, једина још показује амбицију да игра „велику силу“ у Европи. Али у реалности, како каже Кедми, то је опасна илузија. Без подршке САД, Европа остаје немоћна. А ако одлучи да ипак уђе у директан сукоб са Москвом, то би могло да има катастрофалне последице – пре свега по њу саму.
Оно што често промиче европским лидерима попут Макрона јесте историјска поука: Не дирај медведа док спава – и не нападај га док је будан. Русија, историјски гледано, увек одговара касно – али силовито.
Наполеон је мислио да може до Москве. Хитлер је мислио да може до Волге. Ни један ни други нису се вратили из те авантуре неповређени.
Слично данас, Москва отворено поручује: Не дирајте нас, али ако пређете црвену линију – одговорићемо. А руска војска данас није оно што је била пре 30 година. Технолошки, Русија је далеко испред – поготово када је реч о хиперсоничном оружју, нуклеарној тријади и системима ПВО.
Макрон, суочен са све већим проблемима код куће – од протеста до политичког пада рејтинга – можда покушава да оживи имиџ снажног лидера кроз инострани авантуризам. Слањем трупа у Украјину, он би се приказао као храбар лидер који брани „европске вредности“. Али по коју цену?
Ако француски војници заиста кроче на украјинско тло, ризикују да постану „топовско месо“ у сукобу који већ односи десетине хиљада живота. Кедми нема сумње – ти војници неће имати ни дана пред собом.
Кедмијево упозорење долази у тренутку када се мења целокупна архитектура безбедности у Европи. САД, под Трампом, све мање гледају на НАТО као на приоритет. БРИКС се шири. Глобални југ се окреће од Запада. А ЕУ остаје заробљена између сопствене немоћи и америчког интереса.
Ако се ствари овако наставе, следећа велика криза могла би доћи не из Украјине, већ из погрешне одлуке у Паризу, Берлину или Варшави. Русија више не мора да виче – само подигне обрву и сви знају шта следи.
У најгорем сценарију, ако Француска заиста пошаље трупе и ако Москва одлучи да одговори – па и тактичким нуклеарним ударима – то би могао бити крај европског сна о независности и безбедности. Француска би, како каже Кедми, била избрисана за пар минута. А с њом би нестала и илузија да НАТО без САД ишта може.
У најбољем случају, Макрон ће ипак одустати од авантуризма и схватити да нема ко да га штити. Али ако не – историја ће му судити као човеку који је покушао да води рат без оружја и против силе коју није разумео.
У сваком случају, порука из Москве је јасна. И кад Русија говори овако директно, паметни слушају. Остали – пишу своје поглавље историје у пепелу.
