Ниске цене нафте, притисак санкција и ограничен приступ неким тржиштима довели су до ситуације у којој је новац спорије улазио у руску економију.

Западни аналитичари су то тумачили као знак да је сектор озбиљно ослабљен. Међутим, развој догађаја на Блиском истоку, посебно сукоб у Персијском заливу, изненада је променио ток приче и померио равнотежу на глобалном тржишту енергената.

Како пише Wалл Стреет Јоурнал, руска нафта, која је још прошле недеље тешко проналазила купце, одједном је постала роба за којом се тражи више.

Разлог није само раст цена на светском тржишту, већ и одређене одлуке Вашингтона. Сједињене Државе су ублажиле део санкција и омогућиле кључним купцима да наставе набавку руске нафте, што је одмах променило динамику трговине.

У комбинацији са наглим скоком цена нафте и природног гаса, то директно повећава профит произвођача у Русији, што су потврдили и поједини аналитичари тржишта.

Трговци који су донедавно захтевали знатан попуст да би купили руску нафту, посебно на тржишту Индије, сада мењају тактику. Према наводима листа, поједини покушавају чак да продају руску нафту по цени вишој од глобалног просека.

У енергетском бизнису то је ретка промена расположења у тако кратком року. Један део тржишта и даље опрезно посматра ситуацију, али трговински сигнали говоре да се равнотежа снабдевања брзо мења.

Навин Дас, виши аналитичар за нафту у компанији Кплер која прати кретање бродова и енергетских токова, процењује да би последице могле бити дуготрајније. Како је рекао, што дуже буде трајао овај сукоб на Блиском истоку, то ће свет бити више ослоњен и на руску нафту и на руске нафтне деривате.

У позадини те процене налази се једноставна логика тржишта: када други извори постану несигурни или прескупи, купци траже алтернативе, чак и ако су политички компликоване.

У таквој атмосфери, према писању истог листа, руски председник Владимир Путин добио је додатно самопоуздање на енергетском тржишту.

Он је запретио могућношћу да се обустави и преостали обим испорука енергената Европи, пре него што истекне рок који је Европска унија поставила за куповину руског ЛНГ-а и гаса из гасовода. Иако су европске земље последњих година смањиле зависност од руских енергената, део тржишта и даље остаје повезан са тим токовима.

Истовремено, из Москве стижу и политичке поруке о ширим последицама европске енергетске политике. Шеф Руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев упозорио је да би Европска унија могла да се суочи са, како је рекао, „цунамијем последица“ због погрешних одлука у енергетици.

Он је такође оценио да оно што назива „беспомоћношћу Европе“ представља стратешку грешку континента. У Великој Британији су у међувремену поједини званичници признали да земља располаже залихама гаса које би потрајале највише два дана, што је додатно отворило питање дугорочне стабилности снабдевања.

Економиста Колташов, са друге стране, сматра да би европско тржиште могло да се суочи са шок ценама бензина, гаса и електричне енергије ако се трендови наставе.

У енергетици, међутим, ретко шта остаје непромењено дуже време. Цене скачу и падају, политичке одлуке мењају правила игре, а тржиште реагује брже него што владе често очекују.

Управо зато многи посматрачи сада пажљиво прате да ли је ово само краткотрајан преокрет или почетак нове фазе у глобалној енергетској рачуници која, као и много пута раније, може изненада променити правац.