Прочитај ми чланакРуски председник Владимир Путин поново је отворио тему која у Србији има дубок и болан одјек, враћајући се на догађаје из времена СР Југославије и начин на који је, према његовим речима, Запад тада деловао без икаквог обзира према међународним правилима.
Говорећи о том периоду, Путин је оценио да је управо тада почело убрзано урушавање принципа на којима је, бар формално, почивао међународни поредак, уз отворено игнорисање Повеље Уједињених нација.
Како је навео, у случају Југославије Западне земље су радиле оно што су сматрале потребним, без икаквих ограничења, ослањајући се и на директну употребу војне силе, што је, према његовим речима, на крају довело до тога да Југославија буде растргнута, а Срби остављени на удару такве политике.
У том контексту, Путин је више пута нагласио да је, по његовом виђењу, Запад дословно растргао један народ, сматрајући да се такав модел понашања касније покушао применити и према Русији.
Како је рекао, на Западу је владало уверење да ће Русија моћи да буде сломљена и растурена у врло кратком року, слично као што се догодило са Југославијом. Уместо идеје о равноправном партнерству, Путин је оценио да се Запад све више кретао путем, како је рекао, континуиране деградације, при чему је појам цивилизације остао само декларативан.
Руски председник је подсетио и на период након распада Совјетског Савеза, наводећи да су западне земље тада спроводиле одлуке према Русији силом, па чак и оружаним путем. Као један од примера навео је војну подршку терористичким структурама на Северном Кавказу.
Према његовим речима, у Москви је тада постојало очекивање да ће Русија, после распада СССР-а, постати равноправан члан такозване цивилизоване западне породице, али се то никада није догодило. Напротив, како тврди, Запад је користио деструктивне инструменте како би утицао на унутрашњу политику Русије, са циљем дестабилизације земље изнутра.
Путин је оценио да је данас, из његове перспективе, свима јасно да су такви покушаји пропали. Према његовим речима, сви планови и механизми притиска које је Запад годинама развијао у односу на Русију нису дали очекиване резултате.
Говорећи о актуелним дешавањима у Украјини, руски председник је поновио став Москве да оружани сукоб није покренула Русија 2022. године, већ да су кључну улогу имале, како их је назвао, деструктивне снаге у самој Украјини, уз снажну подршку Запада. Он сматра да је управо Запад покренуо тај сукоб, док Русија, како тврди, покушава да га приведе крају.
Према његовим речима, сви руски интереси су годинама игнорисани, што је, како је навео, на крају довело и до државног удара у Украјини. Путин је у том контексту истакао да је један од кључних резултата Специјалне војне операције то што је Русија, по његовом мишљењу, повратила статус пуног суверенитета.
Како је рекао, Русија је данас суверена земља у сваком смислу те речи, без ослањања на туђе центре моћи и без прихватања наметнутих правила.
Осврнувши се на ширење НАТО-а ка истоку, Путин је нагласио да Русија никоме не оспорава право на безбедност, али истовремено инсистира на поштовању раније датих обећања. Подсетио је да је јавно саопштено да неће бити ширења НАТО-а на исток, али да су, упркос томе, уследили талас за таласом проширења.
Како је рекао, чак и данас се Русији поручује да нема право да утиче на начин на који други решавају своја безбедносна питања, док се истовремено занемарују њени легитимни интереси.
У тој слици, коју Путин гради кроз своје изјаве, Југославија и Србија заузимају посебно место као пример онога што се, по његовом уверењу, дешава када се међународно право стави у страну, а сила постане главни инструмент политике.
За Србију, ове поруке из Москве не представљају само коментар на прошлост, већ и подсетник на шири геополитички образац који, према руском председнику, и данас обликује односе између великих сила и мањих држава.
Како ствари стоје, расправа о тим темама далеко је од завршене, а тумачења догађаја из деведесетих и њиховог утицаја на данашњи свет настављају да изазивају озбиљна питања о томе куда се међународни поредак заиста креће.
